Незнаном роду испод црне земље на Косово пољу...

Незнаном роду испод црне земље на Косово пољу...

Данас је Видовдан незнани роде, данас је дан када политичари пуних уста помињу овај дан као светињу. Данас је дан када вође државе глуме патриоте и душебрижнике своје отаџбине. Данас је дан када измиле гује и лисице са маскама овчица и умилних гугутки...

Видовдан...

Ох како то звучи данас штуро у земљи Србији у двадесет и првом веку! Гомила речи које грме за микрофонима, гомила статуса по друштвеним мрежама, гомила ратника што прстићима пипкају тастатуре на рачунарима и зборе да је Косово Србија... А онај прави Видовдан данас спава испод црне земље на Косову и Метохији. Лобања до лобање, кључна кост неког Недељка лежи преко ребара Марка. Кости се помешале на све стране док их заобилази корење дрвећа и цвећа... Док Видовдан спава под земљом црном изнад горе ходе неке туђе ципеле...

Видовдан је изгубио суштински значај у свом роду код потомака што су крвљу залили земљу на Косова пољу. Где су потомци данас мој Видовдане? Нема их нигде, све саме потурице, све саме издајице, све саме кукавице. Не верујеш ми Видовдане? Зађи мало по Србији да видиш ко нам је све земљу водио и ко нам је сада води... Окупе се срби мој Видовдане да кличу за сендвич. Ено твојих потомака сакупљају капилране гласове да би задржали радно место! Ено твојих потомака одају један другог како би напредовали у партији. То су твоји потомци Видовдане! А твој народ Видовдане бира најгоре као да су најбољи...

Продали су те Видовдане одавно и то оног дана када су Господа заменили са партијом и црвеном књижицом. Од тада па до сада ничу мутанти патриотизма који су слугерани сваке власти да угуше суштину твог значења. Где је твој народ Видовдане? Ено га на маргинама друштва. Збуњен и понижен, попљуван и претучен. Ћути народ и трпи због гмизаваца што чини ''већину'' Србије. Арапима поклањају њиве, странци нам држе хлеб и погачу. Доводимо крвнике на прославе и свечаности од државног значаја.



Духовне вође мој Видовдане постали су највећи трговци можда гори од оних што је Христос истерао из цркве. Носе мантије свете а испод њих похлепа, сујета, материјализам. Веру продају за вечеру. Лаж им у беседама излази. Једно кажу друго раде. Светосавље модернизују тако што му одузимају срж вере. Још само звона звоне истим звуком мој Видовдане... А верни народ што је слет изводио крвнику и данас дању коригује православње према себи... Да, то је тај народ што је штафету носио...

Знам да нас прогањаш вековима. Знам да нам редовно наплаћујеш ово наше понашање. Не видимо ми више суштину проблема, ми смо се заврзли ко пиле у кучину. Постали смо народ који више не осећа дубину значења своје историје. Олако поједемо будућност своје деце или је мењамо за тренутни мир и пун желудац. Много је униформасаних петриота који глуматају родољубе, много је аспида у тим одорама. Дођу као чопор да поломе пар голобрадих дечака што се усуде рећи '' желим да живим ''.

О државницима немам шта да ти кажем. Видиш и сам где си и где смо. Тај изрод звани политичари су нам обезбедили да будемо овакви какви јесмо. А ми смо поклекли јер смо постали млаке вере. Лако су нам поломили убеђења и ставове. Превише смо се удаљили од Бога, од човечности, од достојног човека. Као да смо дигли руке од свега и чекамо смрт у нади да ћемо се тад одморити од свега.

Живот у Србији је тежак и суров. Све је више празнине у нама, све је више равнодушности. Сваки дан је некако сличан а месеци пролете као да их неко премотава на траци. То је онај осећај када се откачиш од Бога и кренеш стазама временског безнађа где нема суштине ни бити према којој треба да живиш.

Данас је Видовдан Видовдане, роде мој далеки што те има у траговима мојих гена. Знаш ли да сам нашао траву Видовчицу? Преноћила је у води и умих се три пут јутрос. Сетио сам се тога од моје покојне баке Станимирке. Не знам да ли то има икаквог ефекта али се духом осећам боље. Можда нам треба ледено умивање и буђење...

И на крају многи гмизавци и лажне патриоте ће ме распети што сам овако нешто написао. То ме не брине јер да сам хтео тренутни мир од њих пре три месеца би сакупљао и ја капиларне гласове да задржим посао звани камен око врата а доле дубок вир...