Стока...

[caption id="attachment_16243" align="alignnone" width="4608"] Фото: Иван Стефановић[/caption]

Како каже кравица? Муууу! А коњ? Њиииии! А гуда? Грок, грок! Тако се то некад учила деца да мучу, њиште и грокћу. Имали смо некад праву ветеринарску станицу где је имало све оно што је било потребно за животиње. Сећам се као млад и неискусан голубар скокнем до ветеринарске по савет како да излечим голуба и плус добијем лек. Данас сам принуђен да поручујем из Београда препарат или преко везе да ми дође из Белгије.

Ветеринарска станица је угашена али је постала изборно место где људи дођу да гласају. Ово је магична зграда. У њу уђу људи и постану животиње. Већина буде намагарчена после гласања. Неки после кажу: '' Који сам ја магарац што сам гласао овог '', неки веле: '' Који сам ја коњ ''. У сваком случају, неки постану магарци, коњи ал' на власт дође увек нека стока ;) 

Косјерић је некада имао два голубарска друштва и небо препуно птица. Данас су само два голубара активна у овој вароши и не постоји ни једно удружење. Дођу деца и гледају моје голубове али родитељи им не дају да их гаје. Шта ће ти то? Треба да купујем храну за тичурине. Ево ти мобилни у руке, иди сликај се у пропалој фирми Град тамо где змије и пацови коло воде и прљавштина, позирај за Инстаграм и стварај од себе имагинарну звезду нечега...  Додир са природом и животињама оплемењује људе али на жалост тај осећај мењамо за двеста грама пластике у које нам буље клинци по цео дан. Тренд да се купи куче и после остави негде на милост и немилост пролазника је све већи. Таквима бих увео казне драконске. Хоћеш пса за љубимца, па старај се о њему брале. У мом крају клинци имају ритуал да гађају камењем мучене псе који су одбачени, који траже љубав и утеху која им је обећана. Све је више случајева да се тако понашамо и према људима.

Данас је сточни вашар у Косјерићу. Не видим стоку, не разликујем жаргон. Радимо као стока само нам фали реп да механички тера муве око нас. Толико смо се спустили као људи на ниво једне краве којој је довољно да жваће сено и попије воде а сви је музу.

[caption id="attachment_16256" align="alignnone" width="3456"] Фото: Иван Стефановић[/caption]

Некад су живели ћирилични и латинични људи сасвим нормално. Неко им је утурио у вијуге да је латиница права а не ова ћирилица. А овима је речено да је ћирилица права а не латиница. И тако данас живимо у мржњи уздуж и попреко. А мржња је заправо улар који се тури на очи како би те усмерили тамо где је потребно. Шибај стоку! Вуци стоко!

На крају дана мало сена, мало воде и то је довољно, и то се зове парче слободе...

Дал' ја ово причам о људима или стоци? Бем ти труње све мање уочавам разлике...