Велика Госпојина уз крканлук

Велика Госпојина или Успење Пресвете Богородице или Међудневница је један од највећих хришћанских празника. Овај празник успомена је на смрт Богородице и, према јеванђељском предању, дан када се она вазнела на небо и „предала свој дух у руке Спаситеља“. Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника. Српска православна црква и верници га славе 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару, када се завршава и пост који траје 14 дана.

Данас ће наш народ у двориштима Цркве поставити шатре, довести музику и уз крканлук јела и пића прославити смрт Богородице и њено вазнесење на небо. Звучи сурово јел' да? Знам... Али то је проклето тако код нас. Када се заврши пост ајде да се напуне стомаци печењем, сармама, предјелима. Спонзори постају велики верници. Уз алкохол почињу и небулозе, уз музику још веће.

Када већ славимо велике празнике, могли су спонзори да одвоје новце и поделе сиротињи као што се то и проповеда од светитеља. Једина радост на данашњи дан је литургија, молитва и праштање уз свакодневно покајање. Све остало после тога је лицемерје! Шта ради народ Светог Саве данас? Ено га једва чека да се молитва сврши па да се заседне за трпезом. Шта ће на крају бити? Излазиће из црквеног дворишта преједени и препијени а уместо песме о слави Бога, певаће се разне песме којима место ту није. Такви смо ми вазда били али задњих година смо прекардашили све мере и границе...

Они што цркве граде нека знају да се тако не добија парче раја. Божији анђели нису запослени службеници корумпираног друштва. Не стиче се вера пред руљом, она се стиче пред Богом и не хвали се на сав глас да си нешто помогао. Када се хвалиш да си дао пред руљом, ти си примио своју плату пред народом који пролазно кличе и тапше те по рамену. Када дарујеш тајно, примићеш плату од Бога који ти се вечно захваљује. Куд ћеш већег лицемерја када неко цркву гради као добар неки човек а турио огромну лимену таблу да је он ктитор. Чему реклама ако верујеш у Бога? Дародавци данас турају своје фирме и на санитете и на све оно што не би требало. Лицемерје је данас важније од сваког ученија Православља. Паре су данас моћ, љубав, радост, власт, пролаз, могућност... Али једног дана у трену малом све то нестане и сурва се уз велики прасак разочарења. А тапшаторски народ данима меље о твојој пропасти одлазећи неком новом истом као што си био ти...

Ко што рече један мој другар, да треба изгледа правити у селу по две цркве, једна за богате, друга за сиромашне. Она прва нека буде ко што јесте данас, а она друга да буде за молитву и покајање...

Пазите шта радите браћо и сестре по Христу. Не гневите небо јавашлуком. Не куните оне који вас опомињу, не сматрајте њих за непријатеље. Ви сте сами себи једини непријатељи и посрнуће. Млака вера је најопасније духовно стање у човеку. На сваком кораку псујете светињу. На сваком кораку купују вас разним методама. Сваки боговетни дан одвојите за оговарања, за муљања, за подметања. А први стигнете у горњи крај трпезе и уз мезе да будете велики Православци. То што радите је ваша вера, Православна нема ништа са тим осим што сте јој заузели Цркве и изводите неке своје верске обичаје. Протерали сте духовнике и учитеље, изасланике Божије. Поставили сте трговце и лицемере који саблажњавају народ. Посрнуће на сваком кораку, братомржња кипти на сваком прагу. Нигде праштања, нигде добротољубља, нигде покајања.

Данас ћете уз буку и звекете виљушке и кашике уз чукање флашама '' прославити ''  Успење Пресвете Богородице. Пред мајком Христа Спаситеља правите крканлук и реметите духовни мир. Боже опрости нам јер не знамо шта радимо...

На шта личи данашњи празник? На свадбу, пунолетство и некад испраћај у војску. Само се другачије назива а све је тако слично...