Боље новинар без посла него ДНОвинар са послом...

Данас радити као новинар на радију и телевизији значи уједно да се одрекнеш свега што краси новинарство а то је објективност. Себе не могу да замислим како радим на некој телевизији где новинарства нема. Њихов систем интервјуа је да потуре камеру или диктафон а политичар или функционер изручие прегршт речи и то је као новинарски прилог. Дновинарством може да се бави свако, али објективни новинар данас од прилике и не постоји. Ми који се још увек не плашимо режима пишемо по интернету на својим блоговима као последњи Мохиканци новинарства.

 

Замислим себе како радим на пример за ТВ Лав Ужице и долазим у општину да снимим прилог. Прво би се ови шлогирали када би ме видели. Друго, моја питања су конкретна са проученом тематиком. Не може ми председник општине наметати причу, мора да ми прецизно објасни питања. Рецимо прича о тендерима за време избора. Ту нема врдања или је било или није мутних радњи. Постоје папири па господо из власти објасните. Али! Онда се позове овај или онај утицајни друг члан па тај позове ТВ Лав и наравно тај прилог не може да оде у програм. И каква је сврха новинара данас у медијима? Не требају новинари, може сваки зевзек да научи стиснути дугме за снимање и то је то.

Политичари су створили дновинарство. Практично објективног новинарства данас и нема. Ту су ретки медији са малим тиражом затрпани медијским смећем попут Информера и сличних...

Заиста не могу себе да замислим на некој регионалној телевизији која емитује буђав програм и нестручне видео прилоге којима тон никад није исти а кадрови су увек истог досадног шаблона. Смешно је и да човек ради све сам. Ставиш камеру на сталак, упалиш је и одеш са микроофоном до саговорника. Па то треба дупло да се плати господо власници телевизија. Још ако и цео прилог сам сложиш у прогаму за обраду видеа па то има да кошта папрено. Али не! Све је то јефтино јер су многи деградирали овај посао. Медији су деградирани до имбецилности. Нема стандарда у обради звука него једна телевизија звучи ко из бурета, друга ко на ливади итд.

Бити новинар у Вучићевој Србији је губљење времена. Радије ћу бити новинар без посла него ДНОвинар са послом. Имам Мислионик где повремено пишем своја запажања чисто да одржим рутину и не угасим ватру писања. Када једном буду медији слободни и објективни можда и будем радио на неком од њих...