Неподношљиви живот у Србији

Сагледавам, премеравам и вагам. Србија је постала неподношљива за живот. Живот није пука дефиниција да се ујутру пробудиш жив а не мртав. Али живот у Србији сведен је на непрестану горчину која се гомила посматрајући неправду и јавашлук моћника. Србија је подељена на власт и остале. Србија те просто тера да одеш из ње. Неко ће рећи није Србија крива што је народ и власт таква. Србију господо драга чини њен народ. Без народа свог Србија је само земља на којој расте шума, трава и животиње. Тако је то свуда по свету. Народ чини државу.

Србија гаси своје медије, медији гасе објективност. Посао можеш да добијеш преко странке али да подцениш себе до имбецилности. На власти су нестручни људи који купују дипломе као да је то модни детаљ попут скупог сата на руци. Радницима се дугују плате, оне које се исплаћују су никакве. Потрошачка корпа мизерна. Корумпирани кадрови чувају једни другима леђа по општинским управама. Намешта се све за једну екипу. Приватан посао да покренеш држава те потпуно оголи. Ако се разболиш сведен си на ништа јер заправо у већини случајева нема лекова, нема услова да се лечиш. Каква је сврха имати здравствену кад све плаћаш у принципу... Сваки дан трзавице, сваки дан над главом вија немаштина и онда те плус позивају на неке јебене војне вежбе у распалој војсци.

Сваки дан појаве се нове умрлице на табли, често се чује да је неко дигао руку на себе. Породичне свађе све чешће и чешће. Друштвени систем се распао. Завладао је мук међ' народом. Можеш да паднеш на сред улице јер ти се слошило, заобилазиће те као да си говно. Да потражиш утеху у Цркви налетиш на типове у мантијама који их носе ко аутомеханичар комбинезон. Нема ко да ти да реч утехе. Јер кад дође сиромах да тражи речи утехе код попа а види паркиране лимузине и свашта још нешто, шта може да уради но да слегне раменима. Да се жалиш немаш коме. Кадија те тужи, кадија ти суди. Ако се бавиш неким хобијем прогласе те будалом и лудаком.

Србија је заиста постала неиздржљива за живот. Нема шта да се лажемо. Патриоте су замашћени четници из Булајићевих партизанских филмова. Поново се ствара шунд и кич као деведесетих турбо фолк. Сада су ријалитији главна забава народа. Затупљивање је на врхунцу. Поново су опозиционари домаћи издајници, петоколонаши и остале називи из комунистичког доба. Председник Србије сваки дан на телевизији. Око председника подгузи и марионете. Час је Рамуш Харадинеј убица, час је подржан. Некад не можеш да похваташ кад је Вучић радикал а кад напредњак.

Интернет нам је спор, мобилне мреже ужасне, рачунари прескупи и у већини случајева народ купује половњаке. Све се своди на буџење и крпљење. Одевамо се у већини случајева на бувљацима и код Кинеза. То је истина, нема шта да се лажемо. Бавим се фотографијом и да је среће живео бих само од тога, али то је овде деградирана работа. А да купиш професионални мораш да продаш бубрег. А ни он није баш у најбољем стању ;) Ко има приватну радњу, салон и сл. Тај добро зна колико га држава одере и понекад пусти инспекторе да их казне и узме и зарађене мрвице.

Сведен си да почнеш тражити било какав посао да би преживео. Ако се успротивиш деградацији живота постанеш жртва посрнулих идиота! Држава те сведе да у преко четрдесет година идеш у надницу и да живиш од мизерије. Намучиш се и схватиш да оно што си зарадио не чини ништа. Уништена радничка класа, средња класа грађанства и не постоји. Делимо се на подобне и неподобне. Поново те бележе у тефтере где си и са ким си био.

Најгори су ми ови што се ложе на ратове, на патриЈотизам а нису ни видели рата. Не дао Бог да се поново ратује. Коме? Због чега? Што? Јел опет да се пролива крв беспотребно. Јел опет да ратујемо за нешто па да то изгубимо а политичари да праве коалиције са убицама? Море мрш' у пизду материну!

Имамо напаљене другове чланове власти. То нису чиста посла, нешто њима фали у главама. То је острашћено, то је напаљено само тако. Они оргазмично хвале господара. Жалосна је слика народа који је прво хтео да се коље са западом а онда грли запад а да тога није ни свестан. Жалостан је пут од радикала до напредњака. Жалостан је народ који се убеди да су говна јестива. Они су у стању да кажу : '' Људи, па ово није тако лоше ''...

Имаш разједињену опозицију која нема циљ да свргне диктатора, она се бави ко ће да буде главни. Жалосно... Немаш где да се окренеш, немаш где да се покренеш. Сведен си да си определиш да ћутиш и копниш. Да се продаш и потпуно изгубиш у времену или да једноставно одеш из Србије код трулих непријатеља ;) Чудан смо ми народ, волимо Русе ал да имамо џепове пуне евра и долара...

Ако мислиш патриЈото да сам ја овакав и онакав јер изнех оно што јесте у Србији. Могу само да ти кажем да док је тебе и таквих ми нећемо имати Србију о којој је сањао и Карађорђе, и Шантић, Дража Михаиловић, онај мали Радојица што погибе негде код Албаније, па ни онај Милутин што се борио у партизанима, па ни онај Драгојло што иструну у логору, па ни ова деца што на Кошарама оставише кости, па ни ова данас преостала жива. Живот у Србији ће постати нормалан само ако ми будемо нормални. Да се поштују једнака права, да имамо добро здравство, шклоство, некорумпиране службенике, добро судство, опремљену војску, часну полицију, слободне медије и запослен народ. То је оно што ће нашу Србију чинити отаџбином. До тада, ви патриЈоте из партизанских филмова гушите Србију тако што подржавате кримогене политичаре, корумпиране службенике, подмитљиве браниоце правде и унакажену просвету са све деградираним здравством и поцепаном армијом...