Павел! Неман је пред вратима...
На ивици пуцања да дигнеш руке од свега, окренеш леђа и одеш у пизду материну. Гомила бауља ко муве без главе, отворених уста балаве над туђом несрећом. Козарачко коло око ломаче, спалимо прошлост, живео нови почетак. Улице празне као и главе, чекају аутобус да попуни суботу вече викенд патриотама. Усмрделе приче врте се у круг ко репризе на телевизијама. Ногу пред ногу шепа изнурени Упа пророк ове вароши када је рекао да је Косјерић чекаоница смрти. Нешо Чаруга све мање пева и прозива, као да му је мисија при крају...
Лицемери чешкају јајца надајући се новим приликама да изјебу неког и зараде који динар. Погрбљен сељак стисо '' Информер '' да се чуди уз ракију са селом па после да подложи ватру дал' у Смедеревац, дал' по атару. Две бабе препричавају '' Задругу '' ко некад оговарајући снаје. Виртуелна забава мења све осим смрти која нам дахће за вратом. Ветар маше умрлицама ко да су заставе. Људи скрећу погледе надајући се да су још далеко од прозивке косача. Власт сад глуми забринуте људе због спаљивања отпада на цементари. Нешто нас убија из дана у дан, канцер не штеди никога. Људи нестају немоћни и сами у очају. Ко се брине о народу? Нема никог, сви су у редовима чекајући мрве да им газда баци са стола трпезе. Лажемо сами себе из дана у дан. Толико смо навикли на лош стандард да се плешимо било какве промене.
Поново ми Џони шапће: '' Располагати туђом муком није мала зајебанција ''. Са бандере бледи лидер вија са плакате и смеје се у брк сваком пролазнику. Он је победник у сваком смислу и располаже туђом муком вешто таман толико да вазда буде на трону. '' Ох Павел, неман је пред вратима''- Џони зајеби више причу. Превише саспеш истину да ли си тога свестан био када су те прогнали? Рећи ћу ти оно што си нам и говорио:
'' Говориш ми о идеји, о патриотизму генерације. Да ли је то скуп интереса некорисних људи или нешто вредно робије? Разговарајмо о слободи, сећаш ли се Шпаније? Ох, Павел неман је пред вратима ''...
Пљувачке ми клизе низ леђа као награде идеје о општем добру. Погрдне речи шуњају се око мене иза сваког ћошка. Ено га онај што пише, ено га онај сероња тихо рече говноња што је изашао из шахте и попео се на функцију. Притисла вас невоља не да вам да дише али вам лакше да пљунете оног што пише. Мрска лица ходе улицама, свако у свом јаду и паду. Не пали светло боле ме очи, вришти кртица у људском телу.
Устајем да изађем напоље а Џони певуши са омота плоче:
'' Видео сам бес тврдих момака, демонска игра одбачених људи. Ко је заузео место у рају, поштење или власт? Ко је хвалио царево рухо, патуљци са насловних страна ''...
Џони, одјеби... Јасно ми је ко дан. Спреми ми место у катакомби као прогнаном колеги...