Бледа среда у Косјери...

Прошетао сам у раним вечерњим сатима по нашој вароши. По неки аутомобил прошао би Карађорђевом. Људских бића ту и тамо видиш. На зградама тек по неки прозор сија. Била је то сцена као из оне серије '' Зона сумрака ''...

[caption id="attachment_17200" align="alignnone" width="4608"] Фото: Иван Стефановић[/caption]

Пошта гледа у месару, празна месара у празну пошту. Као неки љути обрачун где ће сваког часа револвер опалити. Као што видите на слици нигде никога на улици.  Сан летње ноћи је прошао, дани аветињске тишине у вароши су наступили. Мада ни лето није било нешто екстра живо, више живуцкасто...

У самом центру вароши према општинској згради нема ни расвете. Мрак и тишина. Као да је овакуисан кварт. Да ли то општина штеди струју или нас једноставно нема?

[caption id="attachment_17205" align="alignnone" width="4608"] Фото: Иван Стефановић[/caption]

Храбри продавац кокица  ремети празну улицу. Тек из продавнице извири прво кеса па човек. Среда при крају а четвртак добија ову сцену као наслеђе претходног дана. Септембар показује стварност наше општине. Лето нас подсети на славне дане. Зима ће показати ко зна шта...

Где су људи? Где су шетње? Где су приче? Где нам је живот?

Нижу се питања, нижу се поређења некад и сада. Одговора нема и ако га сви добро знамо. Тек по неки храбри то јавно кажу. Остали ћуте и чине тишину склањајући се од свега правећи празнину. И то је тако...

Чак и канцеларија странки чами у мраку. Избори су далеко, нема потребе да се ради. Обећања имају у резерви а луда радовања и надања на претек. Док се власти баве саме собом сценографија реалности приказује нам филм '' Празнина ''. Док се власт бави како ућуткати Мислионик ( т.ј мене ) стварност их демантује сваке секунде. Није проблем ућутати, лично то и могу. Али шта ћете када мука проговори са сваког прозора зграде, куће и авлије? Шта ћете кад пукне балон незадовољства господо драга ушушкана на врху зграде?

Тишина зна да  буде опасна...