Ко има уши чуће...
Испијам кафу док на компу прелазим наслове вести. Дачић пева Турцима изигравајући тезгароша. У позадини иде песма '' Неукусу треба рећи не '' од Дисциплине Кичме. Но, по свему судећи владају над нама они што имају дисциплину без кичме. Верно служе господаре правећи од себе циркуску мечку. Не раде то они што воле него што су тако издресирани. Од како је Вучић на власти непрестано нам се дешавају понижења, непрестано гледамо разне политичке мечке које изводе циркуске тачке. Вулин и Дачић вечерас наступају у вашем граду. Ту су и мали кловнови а гледају их са усхићењем бројни овнови. Народ ко народ се забавља тапшући као да је ово она чувена '' Образ уз образ ''. А кад смо код образа шта то оно беше?
Не смеш бити против нас. Дискретно упутство или упозорење. Не смем бити ни на једној страни мој дечаче, јер само тако могу бити бистрог погледа. Чисто да одговорим јавно пошто те вечери ниси био у стању трезвено да ме саслушаш, но ти си заправо све време причао. Ваши циљеви ме буне јер су препуни контравезних ставова. Државу не пипај јер она је дозволила а ми ћемо да победимо оног коме је држава стала иза леђа. Логика која не иде далеко и не стиже нигде... Не желите на државу јер сте се усрали и на климавим сте ногарима ове борбе. Од мене тражите да будем на једној страни а ви први стојите на средини. У борбу се креће без икаквих сумњи и страха јер само таква решеност доведе те или до пораза или до победе. Свако кокетирање је колебање. Чак сам и дискретан у овом обраћању али верујем да ће доћи тамо где треба...
Немамо више државу која брине о народу. Да ли сте знали да смо ми заправо прћија која ће служити за спаљивање отпада широм Србије? То је та напредна доктрина реформи Вучића. Њему је Србија као фирма којом располаже како хоће уз помоћ шефова, шефових помоћника и радника који ће пристати на све само да имају радно време па макар плате касниле. Радник у Србији ради и по дванаест и више сати, полако губи концентрацију и здравље јер му газде исисавају сву енергију. Ко се рецимо повреди тај не сме да пријави да се то десило у фирми. Ако то уради одма му се пише отказ. То је јавна тајна. Знате ви то најбоље који радите у фирмама које вас тлаче. Знам, вама се плаче али где да нађете други посао? Због вас који трпите понижења губи се смисао прописа и закона. Ваш страх је заправо ваш и наш непријатељ који нас из дана у дан претвара у марву а не у људе који раде.
Да би се изборили за своја права прво морамо ми постати прави људи који себи неће дозвољавати понижења по цену свега. Сваки уступак поштења на крају испадне рђав крај.
Ову мисију који радим на Мислионику доноси ми само усамљеност и неколико заиста храбрих пријатеља. Сви остали скрећу погледе и нестају из оквира дружења. Разумем их потпуно али не разумем да прихватају радије стапање са фекалијама као нормалан живот. Радије ће радити и скапавати за бедне плате, понижавати себе него се супроставити разним елебацима. Ако сте ви спустили свој интегритет на најнижи ниво то не значи да то морами сви урадити. Докле ћете супштати главу, па већ орете носевима тло!
И као што рекох, Србија ће бити спалионица отпада. И пошто је то државни план а ми ћемо се борити по локалима против спалионица уместо сви да кренемо држави пред врата и покуцамо са питањима и мргодним лицима. Ко има уши чуће, ко има очи видеће. Паметном је јасно...
Не смеш бити против нас. Дискретно упутство или упозорење. Не смем бити ни на једној страни мој дечаче, јер само тако могу бити бистрог погледа. Чисто да одговорим јавно пошто те вечери ниси био у стању трезвено да ме саслушаш, но ти си заправо све време причао. Ваши циљеви ме буне јер су препуни контравезних ставова. Државу не пипај јер она је дозволила а ми ћемо да победимо оног коме је држава стала иза леђа. Логика која не иде далеко и не стиже нигде... Не желите на државу јер сте се усрали и на климавим сте ногарима ове борбе. Од мене тражите да будем на једној страни а ви први стојите на средини. У борбу се креће без икаквих сумњи и страха јер само таква решеност доведе те или до пораза или до победе. Свако кокетирање је колебање. Чак сам и дискретан у овом обраћању али верујем да ће доћи тамо где треба...
Немамо више државу која брине о народу. Да ли сте знали да смо ми заправо прћија која ће служити за спаљивање отпада широм Србије? То је та напредна доктрина реформи Вучића. Њему је Србија као фирма којом располаже како хоће уз помоћ шефова, шефових помоћника и радника који ће пристати на све само да имају радно време па макар плате касниле. Радник у Србији ради и по дванаест и више сати, полако губи концентрацију и здравље јер му газде исисавају сву енергију. Ко се рецимо повреди тај не сме да пријави да се то десило у фирми. Ако то уради одма му се пише отказ. То је јавна тајна. Знате ви то најбоље који радите у фирмама које вас тлаче. Знам, вама се плаче али где да нађете други посао? Због вас који трпите понижења губи се смисао прописа и закона. Ваш страх је заправо ваш и наш непријатељ који нас из дана у дан претвара у марву а не у људе који раде.
Да би се изборили за своја права прво морамо ми постати прави људи који себи неће дозвољавати понижења по цену свега. Сваки уступак поштења на крају испадне рђав крај.
Ову мисију који радим на Мислионику доноси ми само усамљеност и неколико заиста храбрих пријатеља. Сви остали скрећу погледе и нестају из оквира дружења. Разумем их потпуно али не разумем да прихватају радије стапање са фекалијама као нормалан живот. Радије ће радити и скапавати за бедне плате, понижавати себе него се супроставити разним елебацима. Ако сте ви спустили свој интегритет на најнижи ниво то не значи да то морами сви урадити. Докле ћете супштати главу, па већ орете носевима тло!
И као што рекох, Србија ће бити спалионица отпада. И пошто је то државни план а ми ћемо се борити по локалима против спалионица уместо сви да кренемо држави пред врата и покуцамо са питањима и мргодним лицима. Ко има уши чуће, ко има очи видеће. Паметном је јасно...
Коментари
Постави коментар