Говнарска прича...

Народ је устао. Кличе народ '' живело смеће што се свуда меће ''. Хигијена тражи азил сва одрпана и претучена. Контејнери у колонама беже остали поломљени леже. Смеће је у већини, смеће све веће. Живео смрад, живеле кесе што красе потоке и шуме. Ено чисте шуме повика неко. Срамота! Како нам је то промакло. Народе, освојимо и последњи педаљ чистоће! Живело смеће!



Учитељица рашчупана у флекавом оделу поручује деци да је нечистоћа здрава а да су чистунци страни плаћеници који нам желе зло. '' Децо, зло је добро а добро је зло. Слободно не перите зубе а ни гузе ''. Нове књиге нових ученија. Депонија препуна ходочасника који се клањају. Ђубре наше које си по земљи да се саплићемо о тебе на сваком ћошку, смрад нам јачи пошаљи данас. Сачувај нас од мириса разних да не дођемо у искушење од подлог деомона званог сапун. Бруји молитва ђубретара.

Манири смрдуљака су да се чешу на јавном месту, да чачкају нос и подригују као крмад. Затвори пуни културних људи који за казну једу сплачине на различите начине. Ново доба влада данас. Смеће на сцени, смеће на цени. Главни Смрдоје баца руљи што му кличе минули рад из клозета. '' Гована господару, гована нам треба'' вришти маса у екстази. Господар Смрдоје мирним тоном обрати се руљи: '' Не брини народе мој, гована има колико треба, серемо и пребацујемо норму да ви будете сити ''.

ЕУ захтева да Смрдљари дозволе параду чистунаца у главном граду и покажу демократске тековине. Полиција чува стотинак чистунаца од подивљале масе која их гађа брабоњцима из праћки. Говна лете са балкона...

На дневнику бивши чистунац исповеда како је прешао у смрдљаше.

'' Па знате, једно време сапуна није било, смрдуцко сам све више. Временом сам навикао на смрад и схватио да фино мирише ''...

Локалне самоуправе зову се депоније. Председник депоније неки Софроније поносно истреса пикавце кроз прозор док му се пролазник љубазно захваљује. Ко угази у говно тај има среће цео дан. Деци се више не причају бајке него бака почиње овако: '' Сада ће вама ваша бака звана бака да исприча једну усрану причу за лаку ноћ. Била једна Црвенкапа која је бацала по шуми отпад. И пошла код баке да јој обезбеди залихе смећа. Кад тамо вук чистунац лего у кревет. Црвенкапа му проспе пуну ношу каке и домогне се баке. Вука су после рехабилитовали у септичкој јами. Чича - мича и готова причааааа, лаку ноооћ лепо смрдите ''...

У кафани пуној смећа певаљка пева: '' Смрдиш срећо ко да си губав, ти си моја једина љубав ''. То се ломе флаше, трпају паре међ сисе. Опште весеље...

И на крају ове усране приче остаје сећање на сапуне.

Пронашли су у једној катакомби у којој су се крили чистунци да пише на зиду:

'' Вода све пере осим образа ''.