Косјерић којег сви волимо

Посматрам ову варош Косјерић са једног брда тражећи најбоље кадрове за фотографије. Прелепо место опасано брдима полако умире на више начина. Највећи убица Косјерића је политика која је непрестано доводила на власт неспособне функционере. Није ту само прича о СНС-у, одавно од избора до избора посрћемо. Критеријуми падају, поштени се склањају а паметни су одавно отишли. Некад тако живо место препуно људи сада личи на зону сумрака. Место где се неговао спорт од кошарке, фудбала, одбојке, борилачких спортова и вештина, данас једва да приметиш да се ишта дешава. Спортски полигон имао је учеснике у спорту а најмање навијача за телевизорима. Данас се све преокренуло. Спортски полигон зврји празан, ту и тамо зачује се једна лопта коју гања пар клинаца.



Косјерић је вазда био жртва високе политике Београда. У правом смислу оне чувене '' Србија ради - Београд се гради ''. Уништена индустрија јефитно купљена, некад поносита данас на срамоту газди. Само када се сетим радника који иду насмејани у Елкок и упоредим данашњицу ухвати ме нека туга. Фабрика цемента Косјерић била је понос и дика ове општине, данас је то у приватним рукама из само познатих разлога политике Зорана Ђинђића. Данас та иста цементара постаје велики проблем грађанима општине Косјерић. Није више понос и дика мештана. Сада је то један вид страха од болести и уништавања околине. А опет све то уз помоћ високе политике Београда. Држава свесно прави штету  малим местима попут Косјерића. Док са друге стране Косјерић има посрнулу политику и слабе личности које просто немају снагу, харизму, принципе и дела иза себе. У целој тој причи нестаје она прича о лепом месту где су људи живели мирно и повучено уживајући у лепоти природе.

Сиромаштво је присутно на сваком кораку. Ово је општина где народ види прилику зараде преко гајења малине. И опет се ту провлачи нестручност где висока политика лако манипулише. Они богатији кренули су у походе освајања брда да засаде малињаке потискујући старе малинаре који су то радили природније. Лоши временски услови навели су малинаре да грозничаво спашавају своју зараду па су прскали ову мучену воћку разним хемијским средствима не држећи се прописаних норми. Неке малине враћене су из иностранства због превише хемије у себи. Видео сам на брду Град нове малињаке, нова изворишта воде где су људи бушили без икакве стручне анализе. Очито да ће брдо Град имати проблема наредних година са водом. Да не причам о проблемима са противградном заштитом о којој сви ми добро знамо.

[caption width="960" id="attachment_18283" align="alignnone"] Поплаве су показале наш немар[/caption]

Представљамо се као туристичко место и имамо заиста могућности за то. Али шуме и реке су нам прљаве. То већ није висока политика, то је она ниска, наша домаћа и зове се немарност. Не можемо продавати причу да смо чиста околина само зато што смо ђубре посакривали по врзинама. Колико год нам Титан био проблем толико смо и ми сами учесници у тровању ове општине. Ми сами од своје околине правимо депонију. У Мионичкој реци иза задње бране када ходаш по тлу као да ходаш по лешевима. Поплава је донела сво ђубре из околних села. Маховина је то прекрила као ћебетом, али испод стопала крца стакло, увија се гума, ломе се канте, цуре разне хемије. Језа те ухвати кад пролазиш тим делом. Све што се баца у потоке дође на крају на једно место и покаже немар мештана. Да није било бране то би дошло Кладоробом до вароши.

[caption width="960" id="attachment_18287" align="alignnone"] Свашта се баца по шумама[/caption]

[caption width="960" id="attachment_18290" align="alignnone"] Леп призор за хваљење али изнад водопада лево налази се отпад, а ова вода долази у наше славине...[/caption]

Општина Косјерић губи битке на многим фронтовима. Породице одлазе из овог градића да би преживеле јер овде више нема перспективе. Свакако да ће и ако се деси спаљивање отпада у цементари Титан још више утицати на одлив становништва. Овде се не дешавају опоравци овде се само констатују пропасти. На жалост народ бира лидере из Београда на сваким изборима и не гледа ко чини тог лидера у Косјерићу. Провлаче нам се људи на одговорним функцијама који то не заслужују. Политика је веома битан фактор наших живота јер она креира све. Гласање мора бити на наредним изборима усмерено на бирање дoбрих кандидата а не лидера из Београда. Ако не саставимо прави тим људи да преузму одговорност вођења општине, можемо слободно прогласити капитулацију сваке перспективе у овој општини.

Задњи локални избори су синоним похлепе, јефтиних ставова који нам се обијају о главу. Проблем са цементаром Титан биће мучан и дуг процес јер овде у Косјерићу боре се грађани док се политичари вешто маскирају. Без обзира што сам у пар наврата критиковао Еколошки покрет у неким сегментима, ипак ти људи се боре. На жалост, наши политичари и одборници свели су своје деловање на бедне потписе. То се тако не ради господо. Ако смо решени да бранимо околину, онда скинимо све страначке дресове и кренимо у борбу. Без вагања и гледања шта може да вам се одузме. Скидам капу људима - грађанима ЕПК-а на борби. Ту ништа није спорно. Само што за сада противник не предузима ништа јер зна да још нико га не угрожава. Плаше ме искуства из прошлих времена, све тако почне лепо али онда на прву реакцију противника, покрети се преполове да би спали на пар људи.

Памет у главу за наредне изборе, мање гласања за лидере из врхова странки, више гледања ко је на листи. Ако је у неком селу добар и поштен човек кандидат из неке странке, њега гласати и тачка! Само тако можемо кренути од нуле. Не бирајмо више нуле од људи него бирајмо најбоље...