Смеће све веће...

Чернобил када је имао хаварију, колико се сећам на телевизији су јавили да се не излази напоље по киши јер је ветар доносио облаке из мајке Русије који су били радиоактивни. Сећам се тога јер сам изашао у кабаници да се возам мојом поником бициклом па су ме спратили у кућу забринути родитељи. Деведесетих су нас засипали бомбама обогаћеним уранијумом. Колико знам за себе присутни су разни отрови. Фабрика цемената Косјерић '' Ф.Ц.К '' пре много година  спаљивала је гуме. Цементна прашина сваког јутра се скидала са аутомобила, са прозора по вароши. Још се сећам кад сукне дим из Топлане у небо. До душе тада је то било под окриљем Елкока. Тај црни дим видео се из целе вароши. Нисмо обраћали пажњу на екологију тада јер релативно смо добро живели, средња класа је још постојала и било је доста запослених људи. То је мени јако интересантно, да док човек живи лагодно уопште га не занима екологија. Но, када смо почели да пропадамо као варош и као општина, када су људи почели да умиру, почели су неки и да се брину али само неки док остали као и увек немају интересовања. Но, хајде мали осврт на још неке проблеме и узроке загађивања...

Дигла се прашина да нас авиони запрашују отровима. Многи су се томе смејали све док Уједињене нације нису потегле то питање. А онда се утврдило да нас заиста запрашују Chemtrails-om. На узорцима кишнице резултати анализе су пронашли алуминујум оксид и соли баријум- диброметана, канцерогеног додатка за гориво и инсктоциде. Алуминијум - оксид и баријум соли два су најзаступљенија састојка у Chemtrails-u и они одлично апсорбују радиоактивне ствари. Све се то ради у име климатских промена.

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=L5is16A8pfw&w=560&h=315]

Пуно тога се данас променило у нашој исхрани где све мање има хранљивих састојака. Све мање уносимо витамина и минерала па нам тело бива изложено разним утицајима који нас слабе и доводе до болести. Све су то фактори који веома утичу на здравље људи а да тога нисмо уопште ни свесни. Генетски модификована храна нам улази на уста а да то и не знамо.

Загађеност околине је видљива. Ђубре на све стране и узрок томе смо ми сами који бацамо све живо у потоке и шуме. Дивље депоније ничу као печурке. Све се то разлаже и долази нам у кашику. Наравно, ту је и индустрија која трује околину и то је глобални проблем планете. Давимо се у отпаду...

Косјерић је изложен загађењу не само од фабрике цемента Титан, ту су и остали загађивачи који чак немају ни основне заштите и филтрације. Да се не лажемо, овај мали градић је изложен немару јер немамо развијен систем који брине о екологији. Незнање нас убија... За мене је загађивач и фабрика воде јер те пластичне флаше у којима се сипа здрава вода увек и обавезно заврше у потоцима, шумама, њивама, каналима. За мене су загађивачи и трговци који све трпају у најлонске кесе које као и пластичне флаше завршавају свуда по околини. Да не причам о томе да смо ми сами грађани тешки тровачи своје околине. Баналан пример су Букови и чувена вода коју сви пијемо са оне чесме. Изнад глава пише '' Не бацајте отпад и не остављајте смеђе за собом ''. На жалост смећа има колико хоћете. Сав отпад се слива у реке, па ево и баналног примера кад ЈКП '' Елан '' из Скрапежа узме воду да чисти улице. Део нашег отпада се врати пред капијама. Малинари! Колико прскају малине разном хемијом? Да ли дају својој децу да ту малину једу? Пуно ту има још чињеница о нама самима...

[caption id="attachment_17901" align="alignnone" width="4608"] Букови - отпад код чесме... (Фото: И.С)[/caption]

[caption id="attachment_17904" align="alignnone" width="4608"] Каона... ( Фото: И.С.)[/caption]

У Косјерићу се дигла фрка поводом спаљивања отпада у фабрици цемента Титан. Дизала се фрка и око петрол кокса на идентичан начин. Мали број људи је био свестан проблема али већина је то игнорисала. То се данас исто дешава и ту нема помака нити ће га бити. Модерне државе све више прелазе на сунчеву енергију, на енергију ветра. Ми смо како ствари стоје осуђени на уништавање смећа. Спаљивањем отпада цементара производи енергију за производњу цемента. Једни тврде да Титан то може сада да ради док други тврде да не може и да немају тренутно услове за такав процес. Сви машу папирима и одлукама.

Проблем екологије је огроман и не састоји се само од фабрике цемента '' Титан ''. Проблематика је комплексна и алармантна са свих фронтова. Нема шта да се лажемо. Ако хоћемо чист ваздух и здраву околину, онда морамо кренути прво од самих себе па онда сви заједно да решавамо индустријске колосе иза којих стоји политика, новац и одлуке великих играча...

Људи умиру из дана у дан, видимо ми то најбоље у малим срединама. Канцер коси народ. Али не можемо ни на кога упрети прстом за то. Сви смо криви и сви смо саучесници нездравог живота. Стрес је највећи непријатељ здравља. На жалост ми живимо стресно јер нам је живот сведен на мизерију. Када станем да причам оном човеку који је дошао са посла и радио за бедну плату па је јео јефтин ручак и отишао да ради други посао, стичем утисак да му се јебе за диоксин, за цементару, за све. Можда се у потаји нада да га то и докрајчи у овом малом бедном животу који сви ми осећамо и носимо на леђима...

Људи су нервозни, напети, изложени су непрестано неправдама, проблемима. Посла нема, они који имају посао једва преживљавају. На сваком кораку видиш све и свашта и дан по дан почињеш да попушташ дал' са нервима или ти полако тело негде почње да сагорева док те не обали на постељу.

Како уморном и преоптерећеном народу пробудити свест о загађењу? То је главни проблем наше борбе. На жалост политика је узрок свих проблема и од тога не треба бежати. Људи су једини фактор свих проблема. Природа је ту жртва својих гостију званих људи....