Жмури Косјера и ћути...

Посматраш момка стаклених очију који прича са благо искривљеним лицем као да је имао благи шлог па се опоравља. Покрети успорени, приче неповезане и лагање да све држи под контролом. Не, то се не дешава, контрола је таман толика да возиш ауто и у сред вожње бациш волан кроз прозор. Негација родитеља да њихово дете није наркоман када их закон стисне. Општа бежанија од проблематике. Та деца су заправо усамљена и заборављена, скренула су пажњу најмилијих кад је у већини случајева касно. Неостварени снови, претежак пут до циља навлачи пречицу до виртуелних лажи које добијеш конзумирајући опијате.

Чињеница је да Косјерић није више одавно имун на конзументе опијата. Чињеница је да се скреће поглед од ове проблематике како од родитеља, пријатеља тако и од институција. Једноставно речено, решења нема јер нико није спреман да се суочи са тим.

Те људе не треба одбацити, са њима треба причати све време конкретно и реално. Они су попут коцкара који се вазда нада добитку. Троше новац, беже у осаму и често се суоче са депресијом. Тону из дана у дан а осећај опијата  све је гладнији.

Дилери наравно задовољно трљају руке, лова капље, јер је осигурана зависношћу клијената. Нигде ту нема савести, нема ту морала већ је то живот на туђој несрећи.

Душа ме боли за тим људима који су препуни талената али им је друштво затворило врата, ма залупило испред носа. Можда до тога и не би дошло да су имали где да троше енергију. Али систем у држави је постао наопак. Ствараоци, уметници, креативци су сада доколичари у очима коромањонаца који су заузели бусије по предузећима, функцијама и сл. Свесно смо гурнули пуно младих у раље дроге. Немамо права да их одбацимо, морамо се за њих борити. То нису туђини, то су наша деца, наши клинци из краја.

Бауљају тако по сумрацима ћошкова ове ионако празне вароши тражећи сопствене сенке које беже од њих самих. То су деца изгубљена у времену заустављених часовника. Стварају своју неку дружину изгубљених и хране једни друге лажима. Често се то све отргне контроли па се деси и крволиптање. Заваравање да је трава - вутра лековита и да не утиче на разум и зависност је исто као и кад пијанац тврди да му пиво лечи бубреге. Опијат је опијат!

Гомилају се зависници у овој вароши која је била центар спорта, музике и разних других креативаца. Гомилају се проблеми у овој вароши јер их уопште не решавамо. Потпуно смо равнодушни и као да смо дигли руке од свега. Заиста смо постали чекаоница смрти...

О ти човече отвори те очи снене, заведене и издигни се испод вела слепила и видећеш како трошно тело прекрива величанственог човека!