Дигитални верници

Леп Слоба! Да то су жене некад говориле деведесетих. Леп им је био и Борис Тадић. Леп је и Ацо Вучић, он је најлепши по свим статистикама. Лепи су наши диктатори гвоздене ми палице. Лепо се и живи под диктатуром. Срокали смо културу у мајчину, морал смо испребијали иза ћошка, а поштење смо ухапсили да не узнемирава савест народа.

На пиједестал вредности турили смо гологузију као основни критеријум нашег друштва. На незгодна питања одговарамо питањима. На указане грешке пришивамо афере указивачима. Ми смо нова нација, нова држава, нови људи. Ми смо модернизација система. Ми смо некад били људи а сада смо променили погледе и раскрстили смо са прошлошћу.

Материјалисти смо сваке врсте. Богу се не молимо јер нам не услишује жеље, да баш тако, ми не молимо за опроштај од греха, ми само желимо. Ми смо дигитални верници благо ли се нама. Туримо '' освештану '' сличицу на фејсбук и лајкујемо је. То је нововерство које смо прихватили. Виртуелни православци - дигиталци. Ваљда идемо у корак са модернизацијом. И Господ пита светог Петра који је верник највише лајковао иконе? Е тај сигурно ће да бидне спашен. Не важи се верник који лајкује на Виндовсу седмици, само десетка се уважава на небу ;)

Мада држимо се слепо традиције оне варовске. Ми варујемо на празнике јер смо остали на нивоу паганштва. Ја сам паган ко овај што је веган. Кокетирам ја и са православљем тако што славим и прежедеравам се за трпезом пичкарајући  дневну политику са гостима. Редовно ђетету вегнем црвен кончић око ручице да га не урекну вештице. Кад ми лоше иде ја одем до гатаре па ондак до лекара. Е ако ни један не помогне ондак се сетим Господа.

Прихватили смо реформе оберучке. Нови смо људи и наша пропаст је наша победа јер тако реко Ацо Велики! Редовно метанишемо испред његове слике клањајући се и молећи за посао. СНС има те повремене верске скупове пред живим богом Вучићем. Иде се то аутобусима на мису. Он беседи а нама трнци кроз кичму прођу. Ко има живог бога осим нас? Да нема можда ова вашљива опозиција? Прц Милојка! А његови апостоли Вулин, Дачић, Зорана, керамичар, Нешо и остали стамено стоје око свог просветитеља. Стоји Ацо и беседи нахранивши десет иљада људи једним сендвичем. То што је смањио животни стандард је благослов. Ослобађа нас од искушења материјализма. Држи нас на гладовању из добрих намера. Ево браћо и сестре, мој апостол Ивица Дачић једе, пије и пева. Он вам се жртвује показујући живи пример како не треба да живите. Напредњаци плачу од екстазе што им се живи бог обраћа. Социјалисти се почеше крстити и уведоше у странку крсну славу. Поново загреме Ацо: - Вулин је блесав мене ради. Он се жртвује за мене и показује диван пример јаке вере.

И тако...

Иначе како сте ми ви? Зима напољу бем ти труње...