Јесен је доба када дрвеће плаче лишћем...

Јесам ли ти причао о јесени? Не сећам се веруј ми али могу да ти је дефинишем. Јесен је доба када дрвеће плаче лишћем. Та тужна јесен поплави траву својим сузама златних боја. Шушкаво корачање по лишћу и ветар што га потера у ковитлац. Јесен је доба када дрвеће постане голо као од мајке рођено. Једино снег га покрије белим јорганчетом до првог сунца.

22221994_10212075614460445_3846915956924550443_n

Све моје приче о јесени су у знаку сећања. Седнем некад на стари пањ и гледам како храбро скочи са гране жути лист. Тако ти је мој брале и са нама. Нестајемо један по један са животне сцене. Сваки лист што плови тих неколико секунди падајући на земљу подсети ме на неке мени драге људе којих више нема. Мирза, Мићо друг, Рада, Драгиша, Мићо јесен и многи још људи које је ветар однео негде далеко ван наших живота. Јесен је лепа, сва прошарана колоритом али је то заправо тужна прича где престаје буђење пролећа и врелина лета. То је као старост која из дана у дан успорава док не дође хладна зима и заувек те не укочи. Јесен у мени царује а у теби пролеће. Аки из Парног Ваљка продире кроз мисли. Јесен у мом сокаку прошета песмом Тозовац. А ја? Ја сам ти у јесењем расположењу где уместо лишћа плачем речи о томе. Зашто то радим? Чуј, ко је икад схватао људе који су дотакли невидљиво и недодирљиво? Ни сам себе не схватам али знам да ме је јесен додирнула у дубине своје...

21430406_10211853050416483_5393999585620773856_n

Јесен је и Шантић исплакао речима:

'' Прошло је лето! Мутна јесен влада. У срцу нашем ни једног славуја; Ту хладан ветар свеле руже љуља, и мртво лишће по  хумкама пада... ''

Могао бих ти причати каква је јесен у бити свог бића али ако то не видиш својим очима не могу ти помоћи. Мораш сам пронаћи свој фокус и угао гледања. Нећеш ваљда дозволити себи да ти промакну те ситнице. Рецимо ја често видим у њеном оку јесен када морам да се растанем од ње. Наши сусрети сваки пут изнова чине пролеће у нашим погледима. Али растанци су јесења боја када дрвеће плаче лишћем... Ако си загазио по стази прекривеној лишћем клена, можда сам то ја исплакао јесен одлазећи од ње... Све је могуће...

Јесен у мом сокаку царује, а лишће по хумкама пада. Видиш како прича настане стапајући различите песме на исту тему. Јесен је чудесна, прелепа али и тужна.

Знаш ли бре да је јесен доба када дрвеће плаче лишћем?

 

 

 

 

Коментари