Још један шугав дан...

Време је пасје... Док киша добује кроз олуке слушам Рибљу Чорбу '' Још један шугав дан ''. Намргођено небо, угашено светло у соби, само прсте назирем  од монитора рачунара док куцам ове мисли... '' Муче ме мигрене и тек нешто радим, победим неке уморне жене ''. Храпав глас Боре шапуће кроз звучнике. Пуцкетање грамофонске плоче призива неке славне дане и гомиле осмеха. Иза мене висе две гитаре као постројене скупљају прашину. Шкрабам неке стихове тражећи поенту речи док у глави пребирам звуке да можда некад напишем песму. Тишина у глави, превише обриса пред очима ометају срећне тренутке.

Где су нестали они дечаци великих снова са хиљаду руку подигнутих у вис? Где је она језа од помисли да ћеш одсвирати ствар пред толико људи? Нема више ни свирке ни публике, све је одложено у неке успомене.

'' У изнајмљеној соби влага, један по један сан рушим. Од ње нема ни трага, два пакла дневно пушим ''...

У четрдесет и пет година вуцарам прошло време као пожутеле стрипове, грех је да се баци.  Све мање имаш оних што би слушали приче о љубави, о срећи... Свуда је бука, хука и неки мириси што нападно улазе у носнице. У кафани за округлим столом клинци зуре у телефоне док музика трешти на броју девет од могућих десет на волумену. Као пас идем ногу пред ногу хитајући кући и подригујући на пиво. Поново ћу лећи да преспавам ноћ сањајући оне срећне људе што сам видео пре много година.  Још један шугав дан...

[caption id="attachment_17205" align="alignnone" width="4608"] Фото: Иван Стефановић[/caption]

Револуције редовно падају за слободу покренуте од килаве деце, господари се кикоћу са спрата док се марионете туку за њихов проценат популарности. Клошар пребира по контејнеру и јебе оца и матер што је завршио факултет и остао у Србији. Са презиром гледам напаљене родољубе који кличу корачнице. Носите се више у пизду материну са све Арканом, Легијом и Младићем. Јебо вас рат у те празне главе. Погурена бака носи кесе преко мокре улице док јој нервозни возач труби јер негде жури. По тминама вароши наркићи се коте. Опијени травом више не мисле својом главом. Редовно бежање од стварности је у току...

'' Боље да слишам плоче, да не напуштам стан, још један шугав дан ''...