Ропство у странци...

Ти си члан странке... Надаш се нечему, осећаш се као да припадаш неком значају. Не! Лаж је то мој брате, лаж превелика да би била истинита. Странке у Србији су ропство сваке слободе. Оне те уоквирују у њихове принципе који звуче феноменално, које пишу у статутима а заправо то је само маска... Мали лидери одбора су мали демони који живе од чланова како би се попели на мале престоле. Они уз помоћ тебе као члана пењу се на сопствену корист. Добију посао, касније запосле своју децу а једини посао који раде је да ти медуњају на састанцима и кураже те као најбољег човека...

Пакао страначког живота сам искусио на сопственој кожи. Мислио сам да мењам свет али заправо сам себе мењао од доброте прелазио сам у обмане. Осетиш се мало важан, мало значајан у почетку а онда када се усудиш да спроводиш добро и правду лупиш главом о зид. Демони те изуједају јер не постоји опште добро у странкама и не варај се да за тако нешто има наде. Само пар њих у врху сваког одбора странке просперирају. Ти си само друг члан, редни број чланске који те ложе и чланство множе. После избора дају ти наду да још тиња у теби таман да се не угаси до нових избора када ти је распламсају. Они те лажу брате и сестро, лажу и не трепћу...

Када сам хвала Богу успео да се извучем из страначког живота затекао сам једног младог човека пребрзо остарелог са прегршт ожиљака и разочарења. Уморан, посрнуо, истрошен гледа се у огледалу и панично тражи оног младића препуног живота. Дуго је требало да се повратим. Данас сам човек који препознаје сваког лицемера политике по очима. Познајем тај шљам ма колико медуњави били на речима. Хијене које у мраку опколе лава, али лав кад дрекне нема их... Данас бити члан странке је равно секташењу. Служба малим боговима којима приносиш своје име, душу, труд  да би ти мали скоројевићи постали функционери. Коме служиш друже члану? Где си ти у тој причи? Нема те, само ти се мажу очи да ће чим дођу повољне околности тебе првог звати. Неће те звати, рекли су то и осталима као и теби...

Најгоре је бити у владајућој партији. Ту као члан мораш да гуташ разна срања, говна и лажи. Браниш лажове јер ако их не браниш и ти ћеш на стуб срама. Данас се то више и не гледа. Данас је говно прихватљиво. Данас је лаж, зло, неправда приказана у потпуно новом лицу. Коме служиш друже члану, јебо ли те отац блесави...