Памтим то као да је било данас...

Памтим то као да је било данас кад је бабо Атиф отишао од нас. У руци му пива за ревером значка ФК Сарајева...( Забрањено Пушење - Памтим то као да је било данас )

Памтим и то време када је један по један бабо одлазио из ове вароши и сваки је имао неки свој печат времена. Сваки тај бабо је исијавао харизмом. Како је који бабо одлазио тако је и мрак све био већи и већи. Данас нема ко да исијава харизмом у варошици којом дрмају неки типови којима је бабо вукао уши због несташлука.

Ја сам улетео у Фацину рају, шверцовао кафу, бунарио по трамвају, продавао фармерке... ( Забрањено Пушење - Памтим то као да је било данас )

Е тај који је улетео у Фацину рају подсећа на све ове шибицаре који су некако испливали на површину и домогли се функција. Није било бабе да му исцима уши. Нема више оних људи који су шетњом уливали поверење и поштовање. Једноставно био је то неки бабо који није мењао значке за ревером како који ветар дуне. Били су то људи од речи и нико се није ником мешао у посао. Знало се ко је добар у нечем и нико то није оспоравао. Да је жив покојни Гане и прошета Домом Културе многи би побегли од стида ал' нема више таквог баба у вароши. Џаба мој синовче зелени, ти све знаш а ништа не умеш да покажеш у пракси. Фали ти бабо да те исцима за уво и пошље кући. Данас ти дерле - пишанче покаже средњи прст и сручи у фацу: - Пуши курац матори...

Мислио сам да за то имам неког шлифа и заборавио речи рахметли бабе Атифа у ретким тренутцима кад је овај био трезан: '' Сине, вели, ко игра за рају и занемарује тактику завршиће каријеру у нижеразредном вратнику, факат! ( Забрањено Пушење - Памтим то као да је било данас )

Нижеразредни вратник је постао Косјерић којем су отишли ликови попут лика из песме и никада се нису вратили а нико није могао да их достојно наследи. Како нико више није цимао уши безобразним клинцима постали смо варош коју воде типови из нижеразредног вратника...  Не знам шта би било када би неким чудом сваки отишли бабо покуцао на врата ове вароши. Имали би пуне руке посла да вуку за уши своје синове, унуке и праунуке који су немаром постали нижеразредна класа из вратника...

Стихови песме имају своју симболику данашњег времена. На жалост временом су билмези променили правила па се криминал крије иза закона. Можда је крив сваки син отишлог бабе што је поклекао и није на време повукао за уши своје дете на први знак безобразлука. Не знам... Тешко је посматрати садашњицу а видети славну прошлост. Није ово филм у ком бих да учествујем...

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=0tgbyWShA0Q&w=560&h=315]