Еј Бранка, Бранка питај ме Бранка...
Магла прекрила варош и пробудила моје успаване синусе да ми ритмички досађују сабајле. Умирује ме глас Louisa Armstronga - Wonderful World. Док он гледа шарени и тај предивни свет, ја кроз прозорче видим густу маглу и обрисе успаваних сенки. Он човек пева о животу о којем ми сањамо у Србији. Имамо ми колорите, имамо ми све услове али све то не може да заживи од нас самих...
Имамо ми до душе нашег Лујса Армстронга који се зове Александар Вучић. Он нам певуши бајке сваки пут на телевизији. Мада му више стоји она уводна шпица из дечје серије '' Коцка, коцка коцкица '' тамо где су куће од чоколаде и сл. Све се своди на бајке док нас сваки дан стварност попишава а осећај је као да си посран.
Синоћ су очи нације биле упрте у Инсајдер где се водила епска борба између Бранкице Станковић и Александра Вучића. Бранкица је постављала одлична питања а Вучић је наравно професионално избегавао одговоре. Све се сводило на његову игру речи и безобразлук. Њему треба неко попут њега уместо Бранкице е тада би се распао цео његов систем лажи и психологије. На крају је Бранкица дигла руке због учтивости и новинарске етике. И на крају ништа. Понво је поражена култура и истина. Оде Вучић сав срећан јер је надиграо манире, избегао незгодна питања са предосадним помињањем Америчке телевизије Н1. Као да не знамо да је скоро био код Клинтона. И сва та прича се свела на горки укус пораза не што је Бранкица била лоша већ што је Вучић био мангуп и може му се...
Не знам шта је Вучић уопште одговорио Бранкици. Премотавам видео снимак и само видим прекидања, упадице да је цени, да је воли, да му је Митровић рекао неколико пута како је цени и наравно Америчка телевизија Н1. Сваки пут је вешто манипулисао упадицама које су га извлачиле од непријатних питања. Мајсторски нема шта. Није он дошао да да одговоре, он је дошао да забави своје поданике и симпатизере који му слепо верују. Брига њега за нас мањину којој и не треба дебата на Инсајдеру да би схватила демагодију Вучића. Изашао је на црту Бранкици Станковић и задивио је своје бираче. Њему не треба мишљење других. Мислим да је Инсајдер овде више помогао Вучићу него што је истерао неку правду и борбу за медије. Нејебавајући став Вучића не може да победи учтивост и то је то...
У једном моменту када се председник Србије почео назор церекати пожелео сам да истрчим напоље и бежим из Србије. То његово церекање показује неко подмукло лудило које је спремно на све. Све је код њега идеално, лепо, поштено и праведно. А ми једва живимо као народ. Али кад има овакву килаву опозицију владаће он дуго и дуго...
Синоћ после дебате најбоље би пасовала песма од Оргазма:
'' Моје су небо везали жицом, по мом мозгу цртају шеме. Желе још једну копију своју да њоме врате нестало време ''...
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=hYJHaC4R8BE&w=560&h=315]
Имамо ми до душе нашег Лујса Армстронга који се зове Александар Вучић. Он нам певуши бајке сваки пут на телевизији. Мада му више стоји она уводна шпица из дечје серије '' Коцка, коцка коцкица '' тамо где су куће од чоколаде и сл. Све се своди на бајке док нас сваки дан стварност попишава а осећај је као да си посран.
Синоћ су очи нације биле упрте у Инсајдер где се водила епска борба између Бранкице Станковић и Александра Вучића. Бранкица је постављала одлична питања а Вучић је наравно професионално избегавао одговоре. Све се сводило на његову игру речи и безобразлук. Њему треба неко попут њега уместо Бранкице е тада би се распао цео његов систем лажи и психологије. На крају је Бранкица дигла руке због учтивости и новинарске етике. И на крају ништа. Понво је поражена култура и истина. Оде Вучић сав срећан јер је надиграо манире, избегао незгодна питања са предосадним помињањем Америчке телевизије Н1. Као да не знамо да је скоро био код Клинтона. И сва та прича се свела на горки укус пораза не што је Бранкица била лоша већ што је Вучић био мангуп и може му се...
Не знам шта је Вучић уопште одговорио Бранкици. Премотавам видео снимак и само видим прекидања, упадице да је цени, да је воли, да му је Митровић рекао неколико пута како је цени и наравно Америчка телевизија Н1. Сваки пут је вешто манипулисао упадицама које су га извлачиле од непријатних питања. Мајсторски нема шта. Није он дошао да да одговоре, он је дошао да забави своје поданике и симпатизере који му слепо верују. Брига њега за нас мањину којој и не треба дебата на Инсајдеру да би схватила демагодију Вучића. Изашао је на црту Бранкици Станковић и задивио је своје бираче. Њему не треба мишљење других. Мислим да је Инсајдер овде више помогао Вучићу него што је истерао неку правду и борбу за медије. Нејебавајући став Вучића не може да победи учтивост и то је то...
У једном моменту када се председник Србије почео назор церекати пожелео сам да истрчим напоље и бежим из Србије. То његово церекање показује неко подмукло лудило које је спремно на све. Све је код њега идеално, лепо, поштено и праведно. А ми једва живимо као народ. Али кад има овакву килаву опозицију владаће он дуго и дуго...
Синоћ после дебате најбоље би пасовала песма од Оргазма:
'' Моје су небо везали жицом, по мом мозгу цртају шеме. Желе још једну копију своју да њоме врате нестало време ''...
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=hYJHaC4R8BE&w=560&h=315]
Коментари
Постави коментар