Да живимо као сав нормалан свет...
Да живимо као сав нормалан свет... Жеља која када би се остварила и не би била тако популарна. Нормалан свет подразумевамо у богатим државама и сређеним. У тим државама зна се ред и закон. Код нас прво морамо да променимо власт која би имала воље да среди државу али и када би такава власт победила ми би је сменили јер прво морамо да прихватимо тај '' нормални свет ''. У том нормалном свету не можеш да зафрљачиш у поток џак ђубрета, не можеш да прскаш малину без стручног лица, не можеш да будеш функционер и да имаш приватни посао који дајеш најужем роду. У том нормалном свету грађани не продају своје гласове нити је главни успех да се асфалтира сокаче. Пуно је тога што у '' нормалном '' свету нама неодговара.
Да живимо као сав нормалан свет желимо још од деведесетих година. Сећам се тих парола. Носила нас та крилатица али смо се у међувремену погубили. Увели смо демократију али по нашим аршинима не '' нормалног '' света. Та демократија мутирана са нашим наравима претвори се очас посла у диктатуру. У том нормалном свету нису функционери попут наших. Они кад погреше сами дају оставке а и народ их смени, код нас је то обрнуто. Проблем са животном средином је светиња јер чувају своју околину због васпитања и више свести а и образовања. Ми од наше средине стварамо депонију. Ми наше смеће кријемо по врзинама а причамо о лепоти Србије. Имамо катастрофалну администрацију која не функционише, имамо корумпраност на сваком пољу. Тај нормални свет ће нам дођи у Србију када га одистински прихватимо.
Ми имамо још проблем да променимо Windows XP а седмица престаје са подршком Мајкрософта. Баналан пример јер смо склони да не прихватамо промене. Пре ћемо да нам прегледа доктор црева тако што нам преко чмара џара по њима него да прогутамо капсулу нанотехнологије која све снима, мада далеко смо ми од тога још... Склони смо заверама. Нас још увек убија промаја на сваком ћошку нану ли јој плаћеничку. И даље мислимо да је музичка линија што тежа то квалитетнија. Пуно тога морамо да променимо да би живели као сав нормалан свет.
Ми смо пропустили многе прилике да будемо тај '' нормални '' свет о ком чезнемо. Да смо бар на позитивној нули него смо у тешком минусу. Деведесете смо победили али смо их вратили у још горем стању. Површно сагледавамо ситуацију, очас посла закључимо нешто без икаквих провера и чињеница. Свако ко нам није по вољи је домаћи издајник. Далеко смо ми од нормалног света драги моји...
Нама је још чудно ако видимо да неко трчи због рекреације. Нама је све спрдња. Тај нормални свет прихватио је и пуно тога што ми никада нећемо. Менталитет нам је задојен комунизмом који нас је хранио против западних вредности. Волимо вазда Русију. Распадом Југославије ископали смо прошлост које смо се одрекли четрдесет и шесте. Пошто смо је спалили некако смо се снашли глумећи четнике из партизанских филмова. Славили смо Аркана, Легију, величамо Шешеља и јебали смо матер Америма ономад. У нормалном свету није нормално да један Ирац пређе у странку Шкота да би могао да има неке олакшице у здравству или школи и сл. Код нас је сасвим нормално да будеш један дан Шешељевац а после три дана Расима Љајића.
Немамо нормално судство, немамо поуздан систем који функционише у служби народа. Све се мора подмазати, средити преко неког или се учланити у странку. Због тога је парола '' Да живимо као сав нормалан свет '' само пуста жеља у Србији. У нормалном свету Иван Стефановић пише блог и нико га не сматра непријатељем, а у Косјерићу није тако јер у нормалном свету сагледавање једне и друге стране је нешто сасвим природно и обавезно. Овде мораш да се приклониш некој страни или постајеш непријатељ и издајник са свим оним надимцима пизда, мудо и говно. То је тако у '' нормалном свету ''.
Желим да живимо као сав нормалан свет, толико то желим да сам остарио желећи га. Изгажен, препун ожиљака у борби за нормалан свет постајем из дана у дан човек који пожели да оде у нормалан свет како би га бар једном удахнуо и видео сопственим очима...
Да живимо као сав нормалан свет желимо још од деведесетих година. Сећам се тих парола. Носила нас та крилатица али смо се у међувремену погубили. Увели смо демократију али по нашим аршинима не '' нормалног '' света. Та демократија мутирана са нашим наравима претвори се очас посла у диктатуру. У том нормалном свету нису функционери попут наших. Они кад погреше сами дају оставке а и народ их смени, код нас је то обрнуто. Проблем са животном средином је светиња јер чувају своју околину због васпитања и више свести а и образовања. Ми од наше средине стварамо депонију. Ми наше смеће кријемо по врзинама а причамо о лепоти Србије. Имамо катастрофалну администрацију која не функционише, имамо корумпраност на сваком пољу. Тај нормални свет ће нам дођи у Србију када га одистински прихватимо.
Ми имамо још проблем да променимо Windows XP а седмица престаје са подршком Мајкрософта. Баналан пример јер смо склони да не прихватамо промене. Пре ћемо да нам прегледа доктор црева тако што нам преко чмара џара по њима него да прогутамо капсулу нанотехнологије која све снима, мада далеко смо ми од тога још... Склони смо заверама. Нас још увек убија промаја на сваком ћошку нану ли јој плаћеничку. И даље мислимо да је музичка линија што тежа то квалитетнија. Пуно тога морамо да променимо да би живели као сав нормалан свет.
Ми смо пропустили многе прилике да будемо тај '' нормални '' свет о ком чезнемо. Да смо бар на позитивној нули него смо у тешком минусу. Деведесете смо победили али смо их вратили у још горем стању. Површно сагледавамо ситуацију, очас посла закључимо нешто без икаквих провера и чињеница. Свако ко нам није по вољи је домаћи издајник. Далеко смо ми од нормалног света драги моји...
Нама је још чудно ако видимо да неко трчи због рекреације. Нама је све спрдња. Тај нормални свет прихватио је и пуно тога што ми никада нећемо. Менталитет нам је задојен комунизмом који нас је хранио против западних вредности. Волимо вазда Русију. Распадом Југославије ископали смо прошлост које смо се одрекли четрдесет и шесте. Пошто смо је спалили некако смо се снашли глумећи четнике из партизанских филмова. Славили смо Аркана, Легију, величамо Шешеља и јебали смо матер Америма ономад. У нормалном свету није нормално да један Ирац пређе у странку Шкота да би могао да има неке олакшице у здравству или школи и сл. Код нас је сасвим нормално да будеш један дан Шешељевац а после три дана Расима Љајића.
Немамо нормално судство, немамо поуздан систем који функционише у служби народа. Све се мора подмазати, средити преко неког или се учланити у странку. Због тога је парола '' Да живимо као сав нормалан свет '' само пуста жеља у Србији. У нормалном свету Иван Стефановић пише блог и нико га не сматра непријатељем, а у Косјерићу није тако јер у нормалном свету сагледавање једне и друге стране је нешто сасвим природно и обавезно. Овде мораш да се приклониш некој страни или постајеш непријатељ и издајник са свим оним надимцима пизда, мудо и говно. То је тако у '' нормалном свету ''.
Желим да живимо као сав нормалан свет, толико то желим да сам остарио желећи га. Изгажен, препун ожиљака у борби за нормалан свет постајем из дана у дан човек који пожели да оде у нормалан свет како би га бар једном удахнуо и видео сопственим очима...
Коментари
Постави коментар