FUCK YOU море бре!

Причаш ми о каријери о успесима на макро нивоу. Причаш ми о баријери коју си победио лизајући длакаво дупе краваташа. Стари мој курцу си ти раван. Гомила буздована крије се иза паравана док пребројавају паре на наивним будалама што кличу на улици. Бориш се за права и то за бадава што би рекла баба Милојка.

Носиш горчину као амајлију, цео дан ти прође у борби да не прснеш ко тиква бачена са седмог спрата. То је твој једини успех стари мој... Мени пришиваш да сам будала коњино једна успавана... Док ти ја вичем '' устај'' ти ми причаш да затворим очи. Да будем као ови што медитирају о добрим стварима а не чине их никада. Учланио си се у владајућу странку да задовољиш паланку. Идеш на састанке и правиш се важан а заправо ноге ти носе магарца. Причаш ми о слободи а живиш у кавезу и цвркућеш господару. Твоје си небо везао жицом и по том твом мозгу цртају шеме. Некад си цупкао ногом слушајући Електрични оргазам. Сада си ти тај што се ограђује зарад усраног мира и мало сигурног новца што ти плаћа редовно рачуне. Кад си задњи пут био онај стари што је ишао на море на две вечери и лудирао се са врелим Италијанкама? То ти је само успомена из времена када си ходао својствен. Сад подижеш јебени кредит да будеш седам дана у Сутомору. Вратићеш га натенане таман да никад не спаваш...

Слегачи раменима продају ми муда за бубреге. Ох колико речи које оправдавају њихов кукавичлук. Све сами филозофи који су прочитали у животу Блека Стену и Загора у клозету и некад Вечерње новости на клупи железничке станице. Научници из енциклопедије '' рекла - казала ''. FUCK YOU!

Причаш ми о жртви свог живота ради идиота. Јеси, жртвовао си свој понос за шаку брабоњака које ти господари нуде за трунку мира. Говна си прихватио као свакодневницу свог живота. Ланац око врата сматраш као модни детаљ а лавеж као нови језик модерног доба... Шибе џукело!

Шепуриш се ко паун а на дупету ти уместо перја закрпљене гаће прекривене кинеском тренерком. Сав си важан на састанку одбора странке. Наложили те да си битан а само си ту марионета за њихове циљеве и пуне џепове.

Жеђ те мори а нигде бистре воде. Гладан си а никако да се наситиш. Пресекао си све нити достојанства и тражиш алтернативе којих напросто нема. Заменио си аршине и бежиш редовно од истине да си губитник...

Срећан пут стари мој... Једном да нам се вратиш можда... Не тражи нас на оним местима из младости, ми смо одавно протерани од таквих као ти. Ми смо негде у ћумезу прекривени буђавим плавим мантилима умашћени у погонима који нас редовно запишавају сваком кишом. Ти и такви сте нас отерали у пиздиће јер смо мањина од коњина. Немамо где да нађемо парче раја. Можда нам гроб буде једина парцела мира.

Не бих ни ово написао да ме Џони није сабајле пробудио храпавим гласом: - Хеј стари сјети се...