Косјерић ' 2017.г. '' Четири годишња доба ''...

Ако ме питаш куда скиташ а питање ти се још римује, знај да идем и крадем тренутке од времена како би сачувао делиће који прођу и никада више неће бити...

[caption id="attachment_19192" align="alignnone" width="1024"] Пролеће 2017.г. Први весници беле се не слутећи да ће их ледени јорган прекрити кад му време није...[/caption]

[caption id="attachment_19193" align="alignnone" width="1024"] Снег који је пао у цвату дрвећа донео нам је лето без воћа... [/caption]

[caption id="attachment_19194" align="alignnone" width="1024"] И по брдима и по равницама све је личило на пролеће док нас природа није изненадила...[/caption]

[caption id="attachment_19195" align="alignnone" width="1024"] Априлски снег је можда била априлска шала природе која сељацима није била смешна...[/caption]

[caption id="attachment_19196" align="alignnone" width="1024"] Ипак неки цветови су промолили главе. Воља за животом, добре виле или моћ природе...[/caption]

[caption id="attachment_19197" align="alignnone" width="1024"] Док около зеленило буја, стари храст касни...[/caption]

[caption id="attachment_19198" align="alignnone" width="1024"] Пролеће у шуми смењује зиму да нам за лето припреми пуне очи погледа...[/caption]

[caption id="attachment_19199" align="alignnone" width="1024"] Небо нас је почастило дугом. Као Божије обећање Ноју и знак савеза Бога и људи... Време је показало да ми људи превише кршимо савез...[/caption]

[caption id="attachment_19200" align="alignnone" width="1024"] Лето... Тарабе и шљивици. Мића Јесена њиве... Оне су остале а Мића Јесена више нема...[/caption]

[caption id="attachment_19201" align="alignnone" width="1024"] Одсјаји и боје које имамо на поклон и које све мање ценимо прљајући их својим немаром...[/caption]

[caption id="attachment_19202" align="alignnone" width="1024"] Један летњи пијачни дан... [/caption]

[caption id="attachment_19203" align="alignnone" width="772"] Бака пошла кући из продавнице... Полако без журбе једног јутра летос...[/caption]

[caption id="attachment_19204" align="alignnone" width="1024"] На врућини кућа се диже вредним рукама вредних људи :)[/caption]

[caption id="attachment_19205" align="alignnone" width="1024"] Косјерић пред смирај дана са својим сенкама у заласку сунца...[/caption]

[caption id="attachment_19206" align="alignnone" width="1024"] Јутро са својим бисерима росе...[/caption]

[caption id="attachment_19207" align="alignnone" width="1024"] Када се сунце поигра у води са бојама...[/caption]

[caption id="attachment_19208" align="alignnone" width="1024"] Стамило се небо пред велико невреме...[/caption]

[caption id="attachment_19215" align="alignnone" width="960"] И дође невреме...[/caption]

[caption id="attachment_19209" align="alignnone" width="1024"] Ретки призори безбрижних људи са својим свакодневним причицама...[/caption]

[caption id="attachment_19210" align="alignnone" width="1024"] На врху Субјел као стража над вароши... Ово је наша Косјера...[/caption]

[caption id="attachment_19211" align="alignnone" width="1024"] На брду Град залази сунце. Обриси се назиру не би ли бајка била још већа...[/caption]

[caption id="attachment_19212" align="alignnone" width="1024"] Време је за јесен...[/caption]

[caption id="attachment_19213" align="alignnone" width="1024"] Полако уморно лето осваја јесен...[/caption]

[caption id="attachment_19214" align="alignnone" width="960"] Косјера поприма јесење боје...[/caption]

[caption id="attachment_19216" align="alignnone" width="960"] Стигла јесен у сокаке наше вароши...[/caption]

[caption id="attachment_19217" align="alignnone" width="960"] Јесен је доба када дрвеће плаче лишћем...[/caption]

[caption id="attachment_19218" align="alignnone" width="960"] Бреза у злату прекрила кадар...[/caption]

[caption id="attachment_19219" align="alignnone" width="960"] Дрва се премају долази зима...[/caption]

[caption id="attachment_19220" align="alignnone" width="1024"] Дође и зима у нашу варош...[/caption]

[caption id="attachment_19221" align="alignnone" width="1024"] Прекрио снег до и брег...[/caption]

[caption id="attachment_19222" align="alignnone" width="553"] Зимска идила ноћу...[/caption]

[caption id="attachment_19223" align="alignnone" width="1024"] У рану зору у лов на кадрове...[/caption]

[caption id="attachment_19224" align="alignnone" width="1024"] Скрапеж у белини...[/caption]

[caption id="attachment_19225" align="alignnone" width="1024"] У међувремену снег се отопио а небо нам поцрвенело најављујући промене...[/caption]

Била је ово мала фото шетња кроз четири годишња доба у 2017.г. Надам се да вам се свидела. Имамо прелепо место. Имамо на дар лепоту још само ми да постанемо бољи људи како би били заслужни грађани једног места које изгледа достојанствено али га ми деценијама кваримо немаром...

Ово су кадрови који представљају лепоту нашег места. Али немојте се заваравати, док сам обилазио наш крај, наилазио сам на тоне отпада по рекама, шумама, врзинама и ливадама. То су призори када видиш да отпад напада лепоту природе као канцер. Он се шири, разлаже у природи и првом кишом долази до нас. Ко је крив за то? Па ми и нико други. Ми смо ти који убијамо природу али упамтите природа зна да узврати...

Сваки пут када изручите колица отпада у реку знајте да сте помогли тровању биљног, воденог света и болестима људи као и поремећају равнотеже природе. Све је приоритет за очување природе, не постоји онај који више или мање загађује. Једноставно морамо постати културни и савесни гости на овој планети. Нека свако село, засеок направи акцију и очисти депоније. Нико вам други то неће урадити. Нећемо да се лажемо, само ми можемо природу одбранити јер ме ми је и нападамо!