Зарад мало оне пишљиве тишине...

Над Србијом тмина, над главама баук у душама јаук. Гладује Србија ко никад до сада, гладује ал неће у инат да призна све док јој не пукне дизна. Шапатом песник срица рачуне сведене након две, три деценије. Песницима одузели реч они што су у време песника носили печат шунда и плаћали додатни порез. Професорима дато до знања да што мање зборе о науци како би се рађали неуки ђаци и што мање приметиле купљене дипломе. О правима причају кривинари док правду бране стрвинари. На улици виолина свира пред ногама уметника пар гвоздењака бачено као милостиња јер у џепу жуљају дародавца. Полицајац склања свирача који узнемирава јавни ред и мир Моцартом и омета крештаљку на транџи како пева о предозирању.  Просјака комуналци склањају уз пражњења канти да не би реметили идилу лагодног живота и све већег благостања. Уморни радник псује банкомат ту хладну машину јер не сме у предузећу да подиже прашину.  Износ плате бедан као и његов живот... Пандурима везали руке како би неометано цветао криминал. Патролирају и гледају ћутке разне битанге чија леђа чувају краваташи. Још само ваторгасцима да нареде да гасе пожар бензином...

Ничу кладионице и коцкарнице на све стране довољно је апотека да подмире седативима губитнике. Кафана постала тужна и полупразна са празним проводима и алкохолним утехама скупих тура. За рукав те безобразно повлачи свака протува што се дочепала положаја преко странке. Прстом упиру у тебе они што су били мали шибицари па су занатом досегли висине јефтиним схватањем бирача на сваким изборима.

Ћутиш, гледаш па се довијаш ситуацији непрестаним понижавањем својег достојанства зарад пишљива мира којег одавно немаш али предобро самог себе лажеш. Не памтиш када си опуштено живео а да ти над главом не висе проблеми. Не сећаш се више ни шта је то живот јер си прихватио нове аршине за мало пишљиве тишине... Ријалитији основно образовање ружичасте стварности. Ко је кога хтео да јебе, ко је коме видео сису а чије је дупе севнуло у мраку једина је тема друштвеног живота. То што си примио малу плату или што редовно пензијом помажеш децу није за причу, није за дискусију зарад оне мало пишљиве тишине. '' Ћути дете, само да рата не буде '' умилним гласом поручи једна бака. Такви гласови викали су да је леп Слоба, да је леп Борис и да је Вучић прелеп.

Непрестано посртање, непрестано савијање зарад мало пишљиве тишине.

Над Србијом тмина... Над главама тама у душама јаук док се вешто глуми срећа на лицу. Тамо је неко умро на пречац као што ће се и на пречац заборавити. Обриси у глави несталих лица равнодушних очију на сузе. Чежња за парама баца нас на колена. Ако причаш народу шта је проблем, народ те каменује зарад мало оне пишљиве тишине...

Зарад те мале пишљиве тишине живот пишљиви прихваћен је као сасвим нормалан. Наш је избор колика је граница попуштања. Очигледно да граница не постоји зарад мало оне пишљиве тишине...