Савиндан у Србији 2018.г.
Данас је Савиндан...
''Данашњи Срби нарочито одрекли су се Светога Саве, свете школе, светога судства, свете државе. Где је света породица, где то главно огњиште свакога добра, небескога добра и сваког небеског богатства у овоме свету? Шта смо ми од тековина Светога Саве сачували? Скоро ништа. Срби као беспомоћни лешеви корачају по Светосавској земљи и траже последње сужањство Светога Саве. А када деца не буду у вашим домовима васпитавана светоме животу, честитоме животу, еванђељском животу, шта ће постати Србија кроз двадесет, тридесет година? Зверињак, зверињак! А ви родитељи? Ви ћете имати главну одговорност пред Богом, јер сте их изродили да их васпитавате – ради чега? Ради Господа Христа у овоме свету, ради живота, Вечнога Живота. Ако то не будете радили са децом својом и не будете их учили томе, у ономе свету бићете криви за душе њихове.'' Ава Јустин Ћелијски
1975. године Свети Јустин је грмео у манастиру Ћелије на Савиндан својом беседом. Немамо више такве пастире. Немамо више храбре Христоносне беседнике. Све што је рекао и данас дању је тако, можда још и горе. Просвета понижена политиком, неким новим правилима која од деце праве разбојнике, аморалне људе склоне кривди. На Савиндан свечаности а Савиних ученија нигде! Свечаности на Савиндан свуда по Србији али Саве нема...
'' Света школа, шта је то? То је она школа која је Светог Саву начинила Светим Савом, која је њега, младића, бегунца са царскога двора претворила у свето биће. То је истинска школа, то је права школа, то је школа која ствара вечите Светитеље. Да, такву школу је основао у Српскоме роду Свети Сава. Сада деца су почела да напуштају школе Светога Саве. Сада подражавају мајмунске школе европске. Шта се десило? Срби су све веће вредности Светосавске заменили европском културом. А шта је та култура донела свету? Два светска рата, пет сто милиона погинулих. То и данас носи и доноси. Ко ће нас спасти Трећега светскога рата, кад сви грабе, отимају се? Када сви имају један идеал, један идол – злато и сребро. Јудин идол! Европска култура, оваква каква је, она је прогласила за идеал, за главно божанство – новац, новац. Шта се дешава? Дешава се покољ рода људског. Мора да буде, јер је зло Јудин идеал, да прода Исуса за сребрњаке. Зна се како је завршио – завршио је самоубиством. Па ето, и Европа има самоубице, два светска рата, то је самоубица. А Срби? Срби међу европским народима неће имати изговор за грех свој. Ми, ми смо имали и имамо Учитеља каквог други народи немају. Он нас је научио томе, он нас је научио да је човеку главна душа његова, бесмртност његова, вечни живот његов. Да човек у овоме свету треба да живи за Господа Христа и Господом Христом. Човек у овоме свету треба да живи за бесмртност и Живот Вечни. То је он својим примером показао. Безбројне потомке Светитеље, све праве истинске Србе, он је водио кроз овај свет, водио као бесмртна бића. Јер бити светосавски Србин, то значи живети у нади Вечнога Живота, почевши од овога света у ономе свету. '' - Ава Јустин Ћелијски
И сада ми се диже коса на глави када читам беседу Јустина те далеке 1975.г. у Ваљеву у манастиру Ћелије. Прозорљив, духовно умивених очију Јустин је видео далеко испред свих. Видео је све и зато је грмео у манастиру а глас као да је са неба зборио. Није повлађивао народу него је грдио! Видео је где народ иде и на шта ће то све да изађе. Није народ послушао ни светог Саву, ни Николаја ни Јустина. Народ је слушао комесаре партије и окренуо се пропадљивим идолима који су нас довели да више не личимо на себе. Ми се само хвалимо светим Савом, ми смо само хвалисавци и носамо икону Савину ко значку. Ми нисмо Светосавски народ више, ми смо поданици таме...
Данас просвета Србије треба да се стиди сама себе у шта се претворила. Уместо да буде плодна њива која рађа паметно и образовано класје, просвета је на издисају морала, изубијана корумпираним политичарима који се утркују ко ће бити каква функција. Данас ће сести за трпезом просветари, са њима политичари и правиће пир у име Савиндана. Данас би просвета требала да клечи и преклиње Бога за мислос. Данас би просвета требала да се каје на кукавичлуку јер није сложна у једном циљу а он је да се просвета мора сачувати од сваке политике. Нигде храбрих беседника просвете, све саме кукавице што чувају посао. Нигде смелог знања да се супростави безобразном незнању! Незнање превладало па кроји правила знању. Зато просвета данас треба да буде на строгом посту и да се каје пред иконом Саве...
''Данашњи Срби нарочито одрекли су се Светога Саве, свете школе, светога судства, свете државе. Где је света породица, где то главно огњиште свакога добра, небескога добра и сваког небеског богатства у овоме свету? Шта смо ми од тековина Светога Саве сачували? Скоро ништа. Срби као беспомоћни лешеви корачају по Светосавској земљи и траже последње сужањство Светога Саве. А када деца не буду у вашим домовима васпитавана светоме животу, честитоме животу, еванђељском животу, шта ће постати Србија кроз двадесет, тридесет година? Зверињак, зверињак! А ви родитељи? Ви ћете имати главну одговорност пред Богом, јер сте их изродили да их васпитавате – ради чега? Ради Господа Христа у овоме свету, ради живота, Вечнога Живота. Ако то не будете радили са децом својом и не будете их учили томе, у ономе свету бићете криви за душе њихове.'' Ава Јустин Ћелијски1975. године Свети Јустин је грмео у манастиру Ћелије на Савиндан својом беседом. Немамо више такве пастире. Немамо више храбре Христоносне беседнике. Све што је рекао и данас дању је тако, можда још и горе. Просвета понижена политиком, неким новим правилима која од деце праве разбојнике, аморалне људе склоне кривди. На Савиндан свечаности а Савиних ученија нигде! Свечаности на Савиндан свуда по Србији али Саве нема...
'' Света школа, шта је то? То је она школа која је Светог Саву начинила Светим Савом, која је њега, младића, бегунца са царскога двора претворила у свето биће. То је истинска школа, то је права школа, то је школа која ствара вечите Светитеље. Да, такву школу је основао у Српскоме роду Свети Сава. Сада деца су почела да напуштају школе Светога Саве. Сада подражавају мајмунске школе европске. Шта се десило? Срби су све веће вредности Светосавске заменили европском културом. А шта је та култура донела свету? Два светска рата, пет сто милиона погинулих. То и данас носи и доноси. Ко ће нас спасти Трећега светскога рата, кад сви грабе, отимају се? Када сви имају један идеал, један идол – злато и сребро. Јудин идол! Европска култура, оваква каква је, она је прогласила за идеал, за главно божанство – новац, новац. Шта се дешава? Дешава се покољ рода људског. Мора да буде, јер је зло Јудин идеал, да прода Исуса за сребрњаке. Зна се како је завршио – завршио је самоубиством. Па ето, и Европа има самоубице, два светска рата, то је самоубица. А Срби? Срби међу европским народима неће имати изговор за грех свој. Ми, ми смо имали и имамо Учитеља каквог други народи немају. Он нас је научио томе, он нас је научио да је човеку главна душа његова, бесмртност његова, вечни живот његов. Да човек у овоме свету треба да живи за Господа Христа и Господом Христом. Човек у овоме свету треба да живи за бесмртност и Живот Вечни. То је он својим примером показао. Безбројне потомке Светитеље, све праве истинске Србе, он је водио кроз овај свет, водио као бесмртна бића. Јер бити светосавски Србин, то значи живети у нади Вечнога Живота, почевши од овога света у ономе свету. '' - Ава Јустин Ћелијски
И сада ми се диже коса на глави када читам беседу Јустина те далеке 1975.г. у Ваљеву у манастиру Ћелије. Прозорљив, духовно умивених очију Јустин је видео далеко испред свих. Видео је све и зато је грмео у манастиру а глас као да је са неба зборио. Није повлађивао народу него је грдио! Видео је где народ иде и на шта ће то све да изађе. Није народ послушао ни светог Саву, ни Николаја ни Јустина. Народ је слушао комесаре партије и окренуо се пропадљивим идолима који су нас довели да више не личимо на себе. Ми се само хвалимо светим Савом, ми смо само хвалисавци и носамо икону Савину ко значку. Ми нисмо Светосавски народ више, ми смо поданици таме...
Данас просвета Србије треба да се стиди сама себе у шта се претворила. Уместо да буде плодна њива која рађа паметно и образовано класје, просвета је на издисају морала, изубијана корумпираним политичарима који се утркују ко ће бити каква функција. Данас ће сести за трпезом просветари, са њима политичари и правиће пир у име Савиндана. Данас би просвета требала да клечи и преклиње Бога за мислос. Данас би просвета требала да се каје на кукавичлуку јер није сложна у једном циљу а он је да се просвета мора сачувати од сваке политике. Нигде храбрих беседника просвете, све саме кукавице што чувају посао. Нигде смелог знања да се супростави безобразном незнању! Незнање превладало па кроји правила знању. Зато просвета данас треба да буде на строгом посту и да се каје пред иконом Саве...
Коментари
Постави коментар