Џакање у пола девет ;)

Не могу вам описати осећај ослобођења од друштвене мреже Фејсбук.  Када сам избрисао профил као да сам са себе збацио једну тону терета. Једноставно фејс је постао досадан, превише патетике, превише једноличности. Што је најгоре клинци су у праву да је фејс постао пензионерско уточиште. Ако сам ишта мрзео су они статуси помозимо, сетите се ово, оно а заправо то је само пусти копи пејст систем.

Поставим фотографију на свој фејс зид и вау то пљуште лајкови. Онда схватиш да је то чиста обмана.  Најважнија ствар је да сам цео дан препешачио по брдима и уживао у сваком тренутку околине да бих фотографисао кадар. И не може бити драгоценији лајк од саме фотографије и свих сећања како је она настала. Због тога сам фотографије преселио на сајтове од којих могу да зарадим нешто. И то је сва поента. Фејсбук замлаћивање само ти одузима време од правих креација. Зато сам му рекао збогом...

Често сам избацивао неке своје мисли на статусе па су ме људи питали ко је то написао. Када има кажем ја сам онда је то ништа, али да сам рекао Меша Селимовић бем ти труње ма сатрли би ме лаковима. Више није битан осећај свиђања, мишљења него ето чуо си за Мешу. Ако ти се нешто свиђа није битно ко је написао већ то да се теби свиђа.

Када сам објављивао текстове Мислионика увек сам анализирао публику. Рецимо актуелне теме политичке где је тема шкакљива, имаш пар лајкова од људи који се не плаше да подрже критику према власти. И онда неки мисле да то нико не чита. Онда одем као администратор Мислионика да проверим саобраћај. Милион пута сам се запрепастио колико људи у једном тренутку чита. Дешавало се загушење Мислионика од посета. Блог јесте направио бум и има велико читалаштво. Драго ми је да су почеле да заживљавају теме ван политичких сагледавања и то ми је био знак да је време да се пише на сасвим дугачији начин. Искрено речено  постала ми је више досадана локална политика. Све се врти око истих људи, као нешто се збива а заправо ништа. Косјерић је мало место и одмах се сазна да је онај добио посао преко странке. Више не видим себе у тим темама. Приде  што сам доживео најгори притисак икада од људи који су кренули у борбу за екологију и претворили се у сумануте фанатике. Ако ниси уз њих онда си им непријатељ, чист фанатизам и секташење. Али опет им пуно хвала што су ми се толико смучили да су ми учинили невиђену услугу да  просто одбацим борбу за опште добро. Једноставно речено '' Ма ко вас бре јебе ''... На ту тему стављам тачку са узвичником...

Направио сам нови фејс профил само да бих остао у контакту са мени неким драгим људима. Ево данас нисам честито отворио месинџер а није ми пало на памет да листам новости на фејсу. На андроид телефону немам Фејсбук, немам Месинџер, немам Вибер. Користим само Инстаграм да бих убацивао фотографије. Подсетило ме када сам питао сина једног великог мајстора борилачких вештина, легенду Марија Тополшека да ли има фејс профили и сл. А он ми каже да матори нема ни мејл,  ни мобилни. Човек предаје Таи чи и потпуно се предао изучавању вештине. Да ли ме сам Бог научио оно што је и рекао да ако упорно покушаваш да људе спречиш да чине зло а они постају још гори, једноставно их остави и препусти то мени да средим. Богу је најмилије када људи сами између себе нађу доброту али ако не могу онда их он научи лекцијама и опамети. Чак и он неће се мешати онима који упорно одбијају добро, само их препусти њиховој слободној вољи...

Видео сам превише како се ради у политици. Верујте ми ту више нема лека. Поготово данас то је тако празно, тамно да само можеш да изгориш своје светло у себи и изгубиш се у каљузи. Ту нема више људи који гледају добро, то су све сами трговци, себични интереси и демонизам. Није њима лако јер упали су у беснило јер њихови животи су сведени на пржење између подвала, лажи, помаме за влашћу, престижима који непрестано падају, рејтинзима. То су људи као празне љуштуре, то су изгубљене душе које су се препустиле тами и јесу у гужви стално али имају онај осећај који их вазда прогања да су сами...

Видео сам и народ. Верујте ми да је народ постао гори од политичара. Није сав народ такав али тај који није је у све мањем броју. Овај већински народ, не мислим на СНС странку, мислим на духовно стање и свест општег добра, је постао равнодушан према доброти, милости, одговорности, срамоти, криминалу, несрећама, моралу, правди... Овај народ не мисли добро ни себи а смешно је надати се да мисли добро нама који им све време говоримо о доброти. Овај народ народе мој је толико застранио и жести се сваким новим даном у својим свакодневним поразима очекујући да ће му неко поклонити рајски врт. Овај народ од распада Титове Југославије не може да се опасуљи. Живели су дуго у превари у том комунистичком рају да још увек чекају Тита а њега неће бити  јер су потрошили све. Схватите то како хоћете, али продали сте Југославију, своје њиве, своје авлије, своје ресурсе да би живели лепо један мали период док није преварант умро, да онај Броз ваш. Купили сте тај мали Титов рај својим имањем уместо пара, заложили сте своју будућност коју сте појели будућим нараштајима. И сада бесни, сјебани, преварени шкргућете немоћни и срљате ка још већем злу. Када будете схватили да вам више нико осим вас неће створити рај, почећете да стварате државу Србију коју ће народ чувати од лошег. До тада ви ћете пљувати мене и говорити да серем, да сам свашта нешто а заправо ви сте љути на себе али је лакше искалити то на другога али ту је и сва поента...

Ето, то вам је то за овај пут...

[caption width="678" id="attachment_17025" align="alignnone"] Молим три карте за Холивуд...[/caption]