Забавник моје младости...

Јуче сам из пуке радозналости купио Политикин забавник. Часопис моје младости узео сам у руке, до душе некад није био у целофану али сам једва чекао да стигнем кући и да га листам. На моју радост није се променио и даље је то ризница знања, занимљивости и забаве.



Хогар Страши са све Хелгом и њиховим догодовштинама. Наравно Хогар је и даље гладан и халапљив на клопу. После њега на другој страни затичем причу '' Гусари са Дунава ''. Оно што је увек у Политикином забавнику било су цртежи, карикатуре на завидном нивоу. Гушт је листати овај забавник, осећај је непобедив и никад га неће победити интернет и кликтање мишем...



Изненађењима никад краја, прича рок музици о Антуну из Брејкерса. Ту је и наука о црним рупама у свемиру, новим научним достигнућима и пуно тога још... Посебно ми се свидела прича '' Птичицом на пахуљицу '' која говори о самоуком фотографу Вилсону А. Бентлију (1865 - 1931) који је успео да помоћу прастарог апарата слика макро фотографију, тачније пахуљицу снега, ех да је имао данашњу технологију ко зна шта би тек осмислио.



Мислим да сам се поново заљубио у Политикин забавник. Кафица на столу, ђозлуци на носу и полако листам свој забавник док тихо у позадини свирају Дорси. Блузерица осећај, скок времена у прошлост и спајање са данашњицом. Топла препорука свима да уживају у забанику. Деца да се едукују а ми матори да обнављамо знања и сазнања.

Није да се хвалим али одох да читам Политикин забавник и побегнем у свом времеплову на нека нормалнија места маште, креација и забаве...