Уваћена честица...

Баба, ја сам пронашао честицу.

-Чесницу? Дјете прошо је Божић, да није неко изгубио или не дај боже турио па гато. Сва баба уплашена говори унуку.

-Ма не баба, пронашао сам честицу, то је нешто што лебди у ваздуху а не види се.

-Чесница лебди у ваздуху! Дјете јебем ли ти лепену ти се дорогираш. А рекла сам ја оном твом лудом оцу да се ти дружиш са оним Милојковим пробисветом.

-Баба ти си глува, честица не чесница!

-Радославе, Радославе, овај твој почео да се дрогира, привиђа чеснице које лете.

-Шта је мајко, ђе гори? Ето ти га Радослав носи неки џак.

-Овај твој се дрогира, вели да је нашо чесницу која лети у ваздуху а не види се...

-Јели мали, шта си то бабу зајебаво сабајле?

-Ма тата, нашао сам честицу која лебди.

-Нашо си ти мој курац овне један, јел ја зато теби плаћам да идеш и учиш школу да овде буланзиш? Какве честице какви курци море марш у шталу и оно ђубре да избациш.

-Тата, мени рекли да честице лебде данима једне те исте и круже над вароши ко голубови летачи.

-Ко ти реко?

-Па ови доле што се маскирају...

-Шта бре маскирају?

-Па споменике по вароши...

-Па ко су они? Каменоресци?

-Па не знам, ја ишао улицом и Деда Мраз ми дао бомбону и маску...

-Деда Мраз! Баба је у праву, ти се дрогираш. Ђе ми је мотка сад ћу да те оплавим па ћеш да видиш милион честица.

-Немој ћале, живота ми ево види има слика!!!

-Дај да видим. Ене стварно нека будала дели маске. Па јабоме, деда мраз дели само лошој деци камен угља.

-А не сме угаљ он загађује околину.

Чу се прдеж ко кад цепаш платно...

-Еве ти и мој допринос околини и ватај те честице.

-Какве чеснице и ти сад спомињеш? Умеша се баба...

-Ма баба, сад сам овом мом објаснио на практичан начин да кад човек прдне те честице из гузице годинама облећу око куће. Знам ја то, причо ми човек што ми неки дан секо шуму онај Блејић. Јебем ти труње човек све зна а ја мислио он дрвосеча.

-Па он јес дрвосеча, знам ја... Баба онако рече док преде вуну...

-Иди де до у кућу и понеси ракију да дрмнем и да ти речем нешто...

-Ево ракија.

Слушај сине да ти тата нешто каже.  Сећам се ја тог народа истог када је дошао Тито и отворио фабрику. То се певало, клицало, коло се водило. Временом све се променило. Народ ти је куповао мистрије да ђеља цементну прашину са прозора али није дизао буне. Народ ти је удисао гуме а није дизао буне. Знаш, кад је газда бог и батина као што је био Ратомир гологузија је ћутала. У овој данашњој демократији и овај наш пријатељ што нам секо шуму Блејић се разуме у те твоје честице.

-Опет вас два о чесницама. Упаде баба и само преде...

-Он ти је типичан данашњи србин који се у све разуме и све може да процени. Народ у муци кад нема пара, кад крпи дупе, сече уши постане злоједан. Тада тај исти народ попази пар њих који имају пара. Ко ти и ја наше волове пред упрезање кад идемо у шуму. Е тако ти они попазе лепим речима пар бунџија и онда наравно то крене ко пожар. Мислиш да неко обраћа пажњу на те јаде што ти помињеш честице. Нико то нема појма ни шта значи. Онај који буче сада на Титан цементару заправо кука и бесни. Али не на цементару већ на систем који га је оголио. Сав овај бес, острашћеност је заправо  кад се боље слуша позив у помоћ. Људи су огорчени на државу али имају у себи велики страх да псују праве кривце, зато су сад озлојеђени на раднике цементаре који примају плате. То ти је сине мој сва истина. Ту је и наш дрвосеча Блејић нашао одушак од невоље. Радио би он ал нема где, поломи кичму. Не сме да кука на власт јер ко зна шта могу да му ураде. Овако кука на цементару јер зна да нема репресије а да је има не би он никад на њих... Народ кад осиромаши прво напада оне сите, а на крају богате ако их ови не прејебу на време. А увек те гладне предводе они који ће се домоћи магацина пуног хране. Кад победи он ће отворити продавницу и продавати  ту исту храну онима који су му је о освојили... Тако ти је то вазда било и вазда ће остати...