Није важно шта се прича него Ко прича...
Ових дана моји другари ми пренесу неке џакалице ових неких тамо. Те ја сам се продао цементари. Супер, тако сте писали да добијам радно место у Титану па не добих посао јебем му миша... Па ви неки тамо кажете да ја подржавам спаљивање отпада. Ја вама нисам крив што сте ви неписмени и нисте разумели моја писања или нисте читали како треба. Али ви то намерно радите и причаћете о мени да сам свакакав јер нисам уз вас стао. Не могу, рекао сам вам то у старту. Нећу да буде са политичким смећем и тачка!
Многе је зачудило што са избрисао стари фејсбук профил. Направио сам нови и ограничио број пријатеља. Неке још нисам прихватио јер немам навику да гледам захтеве. Неки причају да сам пун мржње и злобе. Ако је вама мржња и злоба то што се противим неправди и лошем животу онда је ствар јасна да тек немамо шанси да мењамо живот на боље. Да сам човек од мржње и злобе био бих сад у СНС-у и себи завршавао послове а могао сам то да урадим још у првим данима СНС-а и да будем напредњачка чивија. Нисам то урадио, кренуо сам путем егзистенције, преживљавања. Превише сам се нагледао разних политичких скотова који прегласавају у странкама сваку поштену намеру. Дигао сам руке од странки јер само сам себе доводио до стресова и и заблуде да ћу моћи нешто да променим. Ако сам ја човек мржње и злобе до сада бих политички толико напредовао да би ви из Косјерића долазили код мене у Београд да молите неко сређивање. Имао сам ја ту прилику господо Косјерци али је нисам хтео прихватити. Не разумете ви то а и не морате. Мене су скоро оптужили да сам се продао цементари и то они који се непрестано продају. Да сам мрзео и да сам злобан ја бих тужио све те ликове али нисам. Ја сам им опростио. И кад су ми претили и вређали преко лажног фејс профила и када сам пронашао ко је то радио и имам све доказе за суд ја сам опростио јер сам човек од мржње и злобе. Не разумете ви то драги моји Косјерци, тешко је то разумети а некад нас је било више таквих. Говорили су да сам мизеран када сам прве текстове писао на Мислионику. Када је Мислионик прешао милион прегледа наједном више нисам мизеран. Ви сте створили Мислионик тако што сте ми непрестано одузимали реч. Ви сте у мени створили отпор јер кад год сам нешто градио ви сте ми то рушили. Нисте ме пустили на миру него сте ме боцкали, покушавали свашта и очекујете да ћу да ћутим. Ја немам шта да изгубим да бих вас се плашио. Ви сте ми све одузели. Одузели сте ми радно место. Одузели сте ми сваку шансу да нешто покренем и стварам. Али хвала вам што сте ме гурнули у свет и што своје креације полако пласирам тамо где ме све више подржавају. Тамо где ме цене изузетни уметници, креативци овде ме пљују примитивци који се у све '' разумеју ''.
И тако ја сам човек од мржње и злобе. Злобно звучим у ушима оних којима смета истина. Ух каква мржња од мене у очима оних који су криви. Знам за све сам ја крив, само фали Мирослав да запева. Имам свој мали свет и око њега Кинески зид што би реко Бора Чорба. Имам ја пуно тога да дарујем али немам коме. Најсрећнији сам човек када поклањам и своје време и кад неком нешто учиним добро. Али овде више немаш коме шта да даш. Овде даривање је продаја и злоба. Овде је опште добро канцер који изједа зло. Овде је све наопако драги моји Косјерци. А некад смо били заједно у својим креацијама. Свирали смо добру музику, стварали сјајне генерације спортиста, препричавали добре филмове и књиге. Неговали здрав хумор. Противили се свакаквим глупостима која су нам наметали. Имали смо људе које смо временом изгубили. Једни су побегли, други су помрли а трећи су остали да их свака бараба посере ма шта радио...
Када бих заћутао постао бих човек мржње јер бих мрзео самог себе што ћутим ко пичка плашећи се бараба које тренутно воде главну реч. Када бих умукнуо постао бих злобан сам себи јер бих постао већина, она сива руља које не разуме вредности живота него се прилагођава сваки пут кад јој нешто одузму.
Зато драги моји неки Косјерци наставите ви да ме сатанизујете. Не можете ви мене више да мрзите колико ја вас могу волети ;) Такав сам ја одувек. Такав ћу и умрети. Јер не борим се ја због пара, због престижа, због неких циљева да будем неко и нешто. Ја ово радим у нади да ћу имати шта да понесем небеском шефу онако го без ичега материјалног што сам оставио у белом свету... Али не разумете ви мене и не треба да ме разумете, то је моја ствар а не ваша...
Наставите ви своју животну филозофију прилагођавања на свако одузимање. Некада сте имали 8 сати радног времена. Колико сада радите? Некада сте имали добре плате а колике су вам сада? Некада сте имали здравствени систем за понос а како се сад лечите? Некада сте имали школу дисциплине, вредности и знања а каква нам је сада? Имали смо све али су нам једно по једно одузимали а ми смо ћутали и почели да се навикавамо на губитке. Све зарад неког '' мира '' који нас изједа из дана у дан од голе неправде... Али не схватате ви то а и не морате...
Није важно шта се прича него КО прича...
Многе је зачудило што са избрисао стари фејсбук профил. Направио сам нови и ограничио број пријатеља. Неке још нисам прихватио јер немам навику да гледам захтеве. Неки причају да сам пун мржње и злобе. Ако је вама мржња и злоба то што се противим неправди и лошем животу онда је ствар јасна да тек немамо шанси да мењамо живот на боље. Да сам човек од мржње и злобе био бих сад у СНС-у и себи завршавао послове а могао сам то да урадим још у првим данима СНС-а и да будем напредњачка чивија. Нисам то урадио, кренуо сам путем егзистенције, преживљавања. Превише сам се нагледао разних политичких скотова који прегласавају у странкама сваку поштену намеру. Дигао сам руке од странки јер само сам себе доводио до стресова и и заблуде да ћу моћи нешто да променим. Ако сам ја човек мржње и злобе до сада бих политички толико напредовао да би ви из Косјерића долазили код мене у Београд да молите неко сређивање. Имао сам ја ту прилику господо Косјерци али је нисам хтео прихватити. Не разумете ви то а и не морате. Мене су скоро оптужили да сам се продао цементари и то они који се непрестано продају. Да сам мрзео и да сам злобан ја бих тужио све те ликове али нисам. Ја сам им опростио. И кад су ми претили и вређали преко лажног фејс профила и када сам пронашао ко је то радио и имам све доказе за суд ја сам опростио јер сам човек од мржње и злобе. Не разумете ви то драги моји Косјерци, тешко је то разумети а некад нас је било више таквих. Говорили су да сам мизеран када сам прве текстове писао на Мислионику. Када је Мислионик прешао милион прегледа наједном више нисам мизеран. Ви сте створили Мислионик тако што сте ми непрестано одузимали реч. Ви сте у мени створили отпор јер кад год сам нешто градио ви сте ми то рушили. Нисте ме пустили на миру него сте ме боцкали, покушавали свашта и очекујете да ћу да ћутим. Ја немам шта да изгубим да бих вас се плашио. Ви сте ми све одузели. Одузели сте ми радно место. Одузели сте ми сваку шансу да нешто покренем и стварам. Али хвала вам што сте ме гурнули у свет и што своје креације полако пласирам тамо где ме све више подржавају. Тамо где ме цене изузетни уметници, креативци овде ме пљују примитивци који се у све '' разумеју ''.
И тако ја сам човек од мржње и злобе. Злобно звучим у ушима оних којима смета истина. Ух каква мржња од мене у очима оних који су криви. Знам за све сам ја крив, само фали Мирослав да запева. Имам свој мали свет и око њега Кинески зид што би реко Бора Чорба. Имам ја пуно тога да дарујем али немам коме. Најсрећнији сам човек када поклањам и своје време и кад неком нешто учиним добро. Али овде више немаш коме шта да даш. Овде даривање је продаја и злоба. Овде је опште добро канцер који изједа зло. Овде је све наопако драги моји Косјерци. А некад смо били заједно у својим креацијама. Свирали смо добру музику, стварали сјајне генерације спортиста, препричавали добре филмове и књиге. Неговали здрав хумор. Противили се свакаквим глупостима која су нам наметали. Имали смо људе које смо временом изгубили. Једни су побегли, други су помрли а трећи су остали да их свака бараба посере ма шта радио...
Када бих заћутао постао бих човек мржње јер бих мрзео самог себе што ћутим ко пичка плашећи се бараба које тренутно воде главну реч. Када бих умукнуо постао бих злобан сам себи јер бих постао већина, она сива руља које не разуме вредности живота него се прилагођава сваки пут кад јој нешто одузму.
Зато драги моји неки Косјерци наставите ви да ме сатанизујете. Не можете ви мене више да мрзите колико ја вас могу волети ;) Такав сам ја одувек. Такав ћу и умрети. Јер не борим се ја због пара, због престижа, због неких циљева да будем неко и нешто. Ја ово радим у нади да ћу имати шта да понесем небеском шефу онако го без ичега материјалног што сам оставио у белом свету... Али не разумете ви мене и не треба да ме разумете, то је моја ствар а не ваша...
Наставите ви своју животну филозофију прилагођавања на свако одузимање. Некада сте имали 8 сати радног времена. Колико сада радите? Некада сте имали добре плате а колике су вам сада? Некада сте имали здравствени систем за понос а како се сад лечите? Некада сте имали школу дисциплине, вредности и знања а каква нам је сада? Имали смо све али су нам једно по једно одузимали а ми смо ћутали и почели да се навикавамо на губитке. Све зарад неког '' мира '' који нас изједа из дана у дан од голе неправде... Али не схватате ви то а и не морате...
Није важно шта се прича него КО прича...
Коментари
Постави коментар