Један извор за све...
Рођен сам у Југославији оној Титовој а пунолетство ме задесило на распаду државе. Сазревање и момковање прошло је уз ратове, сирене за узбуну и распад друге оне мале спрчене Југославије. Последња нада у боље сутра и бескрајне борбе пала је у воду после оне наше револуције. Надали смо се променама али промене политичари нису дозволили. Од тада па до сада посматрам трагедију свог народа...
Нисам бирао земљу у којој ћу се родити, да сам неким случајем рођен у Данској и даље бих био човек само са више могућности да се развијам и напредујем у талентима. Како сам старији све више имам питања а одговори су ту само што су незгодни у садашњици. Замишљам паралелни свет два Ивана Стефановића, један живи у Србији а други у рецимо Норвешкој. Овај у Србији бави се фотографијом али не може од тога да живи. Онај други бави се уметничком фотографијом и има прегршт отворених могућности да од тога живи. Овај у Србији носи фотоапарат и народ га гледа чудно. Неки сумњају да фотка за мурију, други коментаришу како се просерава а трећи тврде да сам рођен на погрешном месту и у погрешно време. Онај тамо у Норвешкој ја, лежи на сред тротоара како би сликао катедралу широкоугаоним објективом. Људи га заобилазе и сматрају то сасвим нормалном појавом. Да то уради овај ЈА у Србији народ би се крстио, неки би ме изгазили а неки пријавили полицији за узнемиравање. Овај ја у Србији мора да избегава отпад по природи како би имао добру слику природе, онај ја у Норвешкој где год да нанишани објективом све чисто. Оба Ивана верују у Бога, чине добро и живе у покајању. Овај у Србији је православац, овај други је католик. Оба су исто биће само на различитим местима и окружењима. Ко је од њих два спреман да упре један у другог прстом тврдећи да је он чистији пред Богом? Ако је Бог даривао душу на рођењу обојици како онда од једног дародавца можемо имати два Бога и две вере? Зашто смо се испрацелисали на планети? Зар је важно пред Богом у каквом телу станује душа којој је Он даривао живот? Христос је донео Нови завет и једну цркву спасења. Након неког времена људи су ту цркву поделили на делиће и свако од њих тврди да је једини прави. Не спашава институција већ један једини Христос драги моји читаоци. Не могу да прихватим Христа и вера триста. Вера је једна у једног Бога а ритуали, обичаји долазе од наслеђених примитивних веровања која смо временом стицали. Свет данашњи обитава у поделама и те поделе слабе добротољубље.
Замишљајући себе у паралелном свету научио сам једно да је један извор воде а моного жедних уста која на месту пијења сматрају да је то њихов извор тврдећи да је чистији од оног који напаја исти. Једна жила воде пуни бунаре а сви тврдимо да је наш једини чист. Ако би заједно кренули узводно стигли би до главног извора који нас све напаја. Тако је и у вери, тако је у свему. Поделе нас чине нескладним у овом нашем универзуму. Реметимо хармонију глупостима. Бијемо се око нечег што није наше а даје се свима.
Свет је толико подељен да је све мање шанси да се састави.
Ја који сам у Србији завидим том мом имагинарном ја у Норвешкој. Тешко оној држави када све више људи жели да оде из ње. Лично када бих могао напустио би Србију и оставио је овим турбо џихад патриотама да се кољу међусобно до миле воље. А како је кренуло мораћемо прво Србију да одбранимо од '' патриЈота '' да би сачували традицију, веру и достојанство...
Нисам бирао земљу у којој ћу се родити, да сам неким случајем рођен у Данској и даље бих био човек само са више могућности да се развијам и напредујем у талентима. Како сам старији све више имам питања а одговори су ту само што су незгодни у садашњици. Замишљам паралелни свет два Ивана Стефановића, један живи у Србији а други у рецимо Норвешкој. Овај у Србији бави се фотографијом али не може од тога да живи. Онај други бави се уметничком фотографијом и има прегршт отворених могућности да од тога живи. Овај у Србији носи фотоапарат и народ га гледа чудно. Неки сумњају да фотка за мурију, други коментаришу како се просерава а трећи тврде да сам рођен на погрешном месту и у погрешно време. Онај тамо у Норвешкој ја, лежи на сред тротоара како би сликао катедралу широкоугаоним објективом. Људи га заобилазе и сматрају то сасвим нормалном појавом. Да то уради овај ЈА у Србији народ би се крстио, неки би ме изгазили а неки пријавили полицији за узнемиравање. Овај ја у Србији мора да избегава отпад по природи како би имао добру слику природе, онај ја у Норвешкој где год да нанишани објективом све чисто. Оба Ивана верују у Бога, чине добро и живе у покајању. Овај у Србији је православац, овај други је католик. Оба су исто биће само на различитим местима и окружењима. Ко је од њих два спреман да упре један у другог прстом тврдећи да је он чистији пред Богом? Ако је Бог даривао душу на рођењу обојици како онда од једног дародавца можемо имати два Бога и две вере? Зашто смо се испрацелисали на планети? Зар је важно пред Богом у каквом телу станује душа којој је Он даривао живот? Христос је донео Нови завет и једну цркву спасења. Након неког времена људи су ту цркву поделили на делиће и свако од њих тврди да је једини прави. Не спашава институција већ један једини Христос драги моји читаоци. Не могу да прихватим Христа и вера триста. Вера је једна у једног Бога а ритуали, обичаји долазе од наслеђених примитивних веровања која смо временом стицали. Свет данашњи обитава у поделама и те поделе слабе добротољубље.
Замишљајући себе у паралелном свету научио сам једно да је један извор воде а моного жедних уста која на месту пијења сматрају да је то њихов извор тврдећи да је чистији од оног који напаја исти. Једна жила воде пуни бунаре а сви тврдимо да је наш једини чист. Ако би заједно кренули узводно стигли би до главног извора који нас све напаја. Тако је и у вери, тако је у свему. Поделе нас чине нескладним у овом нашем универзуму. Реметимо хармонију глупостима. Бијемо се око нечег што није наше а даје се свима.
Свет је толико подељен да је све мање шанси да се састави.
Ја који сам у Србији завидим том мом имагинарном ја у Норвешкој. Тешко оној држави када све више људи жели да оде из ње. Лично када бих могао напустио би Србију и оставио је овим турбо џихад патриотама да се кољу међусобно до миле воље. А како је кренуло мораћемо прво Србију да одбранимо од '' патриЈота '' да би сачували традицију, веру и достојанство...
Коментари
Постави коментар