Хроника једне ноћи...

Хватао сам акорде по њеном врату, под прстима звуци среће, песма се дуго чула кроз пенџере дубоко у ноћ. На слепо  свирка у тоталном мраку, рутина руши окове. На старом искуству погађао сам жице стварајући нову песму. Цигара жижи у пиксли чекајући нови уздах да испуни плућа димом. Мирише брља у полупразној боци и сећање на давно заборављене стихове. Запали воштану свећу да сенке украсе зидове. Можда ће плес да почне између мене и опсене да сам створио нешто што покреће свет до истине. Не то је само трип како каже младалачки сленг. Превише маште и усхићења док чекам твоје дланове. Сваки минут ко сат је дуг ослушкујем кораке. Отвари врата и стисни се уз мене толико јако да постанемо целина два бића што лутају. Зипујмо се душо моја и шифрујмо приступе, ово су похлепна времена. Крвопије оштре зубе да сисају вратове. Сакријмо се испод ћебета и сакријмо трагове...

Напољу керови јуре имагинарне зверове, пијани лик гази смрзнути снег  пушећи јефтину крџу мрнџајући неразумни монолог. На небу тама у тачкицама звезда док их оџаци покушавају дотаћи димом. Испред прагова изути пироћани чекају  јутро као верни пси лево и десно стопало. Поред пута зарђали југо спава и сања да је формула један. Хук потока пресеца повремене звукове али тишина надвладава ноћ. У вароши пијани клинци окуражени алкохолом добијају муда за храброст која на крају добије мамурлук и кајање.  На зградама два три прозора чкиље треперећи од телевизра, на програму исто срање као навика. Згужване новине ветар носи набијајући их под точкове аутобуса чија су врата закључана катанцем. Два маркирана доџа брљају код просуте канте за ђубре. Пандури трећи пут обилазе почасни круг аутомобилом кроз варош као да је промоција безбедности у касне сате. Саобраћајац са рекетом чека да смечује пијаног возача по џепу. Келнерица метлом брише остатке бурне ноћи у кафани, фајронт је поручују пригушена светла. Лампиони кваре романсе и терају парове да се крију по врзинама. Контејнер зинуо на месец док му смрди из чељусти ђубре.

Дубока ноћ на крају побеђује и најтврдокорније весељаке, обара их у кревете без лаку ноћ. Сутра је нови дан, некима уз мамурлуке брујаће глава и пулсираће слепочнице. Часовници касне јер сам заборавио време померити у напред, јебено правило што ми разјебе ово мало биоритма...