Хлеба и игара...
Косово и привођење Ђурића је бум вест која ће се неколико дана вфртети до имбецилности. По друштвеним мрежама звецка оружије, клали би се и убијали зверски и једни, други и трећи... И шта рећи кад видиш како се лако манипулише народ? Сетиш се деведесетих и свих оних мучних сцена да те душа заболи. Црни барјаци играли су на ветру на све стране. Мешала се кукања мајки и овде, тамо и онамо. Та кукњава била је идентична, ниси могао да препозан са које је стране, један је бол за погинулим сином, мужем, оцем... И сада би неко да се тај сценарио понови. Ко је толико бездушан да хушка поново крволиптање зарад политике коју све стране изгубе на крају? Колико треба крви и гробова да научимо лекцију? Шта још треба свима нама да схватимо погибију политике која нас поново уводи у исти чемер ко деведесетих?
Мрцвари нас прошлост славна и гробови давно забрављени, вуче нас Косово у бездан као црна рупа у свемиру. Плаћамо животима непрестано пир моћника. Градимо будућност тумарајући по прошлости. Не прихватамо глобалне промене које су у историји мењале царства, кројиле границе и гутале епохе... Још маштамо о Душановом царству које никад нећемо више видети. Можда и плаћамо силна крволиптања наше бурне историје. Ми смо народ који је убијао и своје господаре и политичаре. Ми смо народ који је доласком комунизма одрекао се бога а данас бога возвишимо тетоважама крстова по кожи, златним крстовима око врата итд.
Потопимо манастир у сред Србије не бранећи га од нас самих а ишли би да бранимо манастире по Косову са аутоматским пушкама. Парадокс до парадокса! Волимо Русију и сматрамо је мајчицом, а 1948.г. када је Тито рекао Стаљину ЊЕТ здушно смо прихватили одлуку и Русија нам је била непријатељ. Чудна је та наша љубав према '' мајчици '' Русији. На Равној Гори славимо четничке родољубе тако што дођемо пјани ко летве, једемо прасад и наливамо се алкохолом са одевним предметима из партизанских филмова где су четнике приказивали као монструме. Онда пјани празнимо бешике по костима прађедова, пишајући где стигнемо. Урламо и певамо и одемо кући... Чудан је тај наш патриотизам...
Један Ђурић оде на Косово глумећи нешто значајно у име Србије, полиција га приводи, сви то снимају. У моменту друштвене мреже горе мржњом и претњама. Сви прете једни другима, сви би да се кољу, сви трљају неке своје историје једни другима а на крају не схватају колико су изманипулисани сви. Нема победника господо! Све сами губитници којима се манипулише тако лако да је забрињавајуће. Кад нема Косова на теми, онда гледаш беспошштедне свађе између навијача Партизана и Звезде. Поделила се браћа око спорта! Да нема спорта, поделили би се на оне који једу поморанџе и оне који једу лимун. Само је битан разлог да се туку и вређају...
Ових дана су вам утурили препирке око вакцина, Харпа, па чак и да је земља равна плоча. Када су видели да то губи на снази ето вам Ђурића на Косову. Бум! Вулкан свађа је оживео и бљује...
Косово, та болна тема свих нас не због самог Косова, већ због костију које чаме у земљи натопљеној крвљу. И жедно је то Косово крви проклето било и кад се створило. Кажу да су га светитељи створили али по свему судећи анђео смрти је ту саградио радно место. Ту су сви наши порази, нема ту победника! Косово, Косово проклетињо једна, крвопијо наша вековна...
Народе, народе, одрекао си се Бога и тумараш у тмини кидишући на свакога. Народе, народе, одрекао си се вере и од цркава правио си клозете и штале за време комунистичког раја. Народе непокајани све док такав будеш остварићеш пророчанство да ћемо сви стати под једну шљиву. Народе, народе јебем ли те глупа!
Мрцвари нас прошлост славна и гробови давно забрављени, вуче нас Косово у бездан као црна рупа у свемиру. Плаћамо животима непрестано пир моћника. Градимо будућност тумарајући по прошлости. Не прихватамо глобалне промене које су у историји мењале царства, кројиле границе и гутале епохе... Још маштамо о Душановом царству које никад нећемо више видети. Можда и плаћамо силна крволиптања наше бурне историје. Ми смо народ који је убијао и своје господаре и политичаре. Ми смо народ који је доласком комунизма одрекао се бога а данас бога возвишимо тетоважама крстова по кожи, златним крстовима око врата итд.
Потопимо манастир у сред Србије не бранећи га од нас самих а ишли би да бранимо манастире по Косову са аутоматским пушкама. Парадокс до парадокса! Волимо Русију и сматрамо је мајчицом, а 1948.г. када је Тито рекао Стаљину ЊЕТ здушно смо прихватили одлуку и Русија нам је била непријатељ. Чудна је та наша љубав према '' мајчици '' Русији. На Равној Гори славимо четничке родољубе тако што дођемо пјани ко летве, једемо прасад и наливамо се алкохолом са одевним предметима из партизанских филмова где су четнике приказивали као монструме. Онда пјани празнимо бешике по костима прађедова, пишајући где стигнемо. Урламо и певамо и одемо кући... Чудан је тај наш патриотизам...
Један Ђурић оде на Косово глумећи нешто значајно у име Србије, полиција га приводи, сви то снимају. У моменту друштвене мреже горе мржњом и претњама. Сви прете једни другима, сви би да се кољу, сви трљају неке своје историје једни другима а на крају не схватају колико су изманипулисани сви. Нема победника господо! Све сами губитници којима се манипулише тако лако да је забрињавајуће. Кад нема Косова на теми, онда гледаш беспошштедне свађе између навијача Партизана и Звезде. Поделила се браћа око спорта! Да нема спорта, поделили би се на оне који једу поморанџе и оне који једу лимун. Само је битан разлог да се туку и вређају...
Ових дана су вам утурили препирке око вакцина, Харпа, па чак и да је земља равна плоча. Када су видели да то губи на снази ето вам Ђурића на Косову. Бум! Вулкан свађа је оживео и бљује...
Косово, та болна тема свих нас не због самог Косова, већ због костију које чаме у земљи натопљеној крвљу. И жедно је то Косово крви проклето било и кад се створило. Кажу да су га светитељи створили али по свему судећи анђео смрти је ту саградио радно место. Ту су сви наши порази, нема ту победника! Косово, Косово проклетињо једна, крвопијо наша вековна...
Народе, народе, одрекао си се Бога и тумараш у тмини кидишући на свакога. Народе, народе, одрекао си се вере и од цркава правио си клозете и штале за време комунистичког раја. Народе непокајани све док такав будеш остварићеш пророчанство да ћемо сви стати под једну шљиву. Народе, народе јебем ли те глупа!
Коментари
Постави коментар