Погледај дом свој анђеле...
Некако ме увек понесе песма '' Погледај дом свој анђеле ''. Непрестано дозивање анђела да се пробуди, да обрати пажњу шта нам се дешава у животима је можда и наша највећа грешка. Анђео то види, анђео је сасвим свестан шта се збива на земљи. Можда треба ми да скинемо паучину са очију како би видели призоре потресне...
Призори су потресни, ликови на власти су гротескни. Паучина се наватала на правду, законе, поштење, знање, морал... Потресни су призори када видиш раднике како морају да сакупљају капиларне гласове како би дизали рејтинге својим владарима уместо да их збаце што им животе подцењују. Потресају призори сиротиње која је изабрала аутобусе и сендвиче како би је возали од митинга до митинга вође. Призори су потресни, гомила несрећних и болесних. Чемерно јутро, дан, вече и немирни снови. Смрт и јад...
Кичме су извађене, предате су као пораженој војсци пушке. Не питаш се више ништа, ти си само роб који уместо бодљикаве жице имаш уцене типа изгубићеш посао, сместићемо ти и сл. Слепи тумарају у гомили јер опозиционе вође су још већи слепци који су обневидели од похлепе и егоизма. Чак ни чудо да се деси слепи не би видели то као знак него као претњу од спољних сила. Да се Христос појави у Србији таблоиди би га распели као петоколонаша и наркомана...
Некада смо имали уређено друштво које је имало за вође ипак школоване кадрове са манирима. Данас су такви људи протерани од стране багре која гази све пред собом због зараде. Амови су стављени на народ преко медија, друштвених мрежа, локалних комесара. Храмове су одавно себи саградили. Храмови су зграде општине где су страначки фарисеји засели и примају плате и обезбеђују себи '' добровољне '' прилоге преко мита и корупције. Руке су обрезле у крв од партизана па до задњег рата. Отимачином стварали су своја царства под паролом '' братства и јединства '' и '' патриотизма ''...
Ми се не сећамо ничега. Нама Харадинај гостује у '' Ћирилици '' код Марића. Када сам видео његово гостовање код Чмарића сетио сам се прекланих вратова. Марићу нек' ти у души влада мир...
Не знам више да ли се ико моли за спас. Ми смо у зачараног кругу сопствених демона који су нас заслепели да тумарамо по мраку. Можда је време да вратимо кичме које смо предали и тако се усправимо. Само тако ћемо видети призоре потресне, само тако ћемо видети Анђела који нам показује излаз из таме...
Анђеле, анђеле...
Погледај дом свој Анђеле и скини паучину с очију. Видећеш призоре потресне, видећеш несрећне и болесне, видећеш чемер, смрт и јад...
Призори су потресни, ликови на власти су гротескни. Паучина се наватала на правду, законе, поштење, знање, морал... Потресни су призори када видиш раднике како морају да сакупљају капиларне гласове како би дизали рејтинге својим владарима уместо да их збаце што им животе подцењују. Потресају призори сиротиње која је изабрала аутобусе и сендвиче како би је возали од митинга до митинга вође. Призори су потресни, гомила несрећних и болесних. Чемерно јутро, дан, вече и немирни снови. Смрт и јад...
Погледај стадо Анђеле, све само богаљи и просјаци. Слепи тумарају у гомили, свима су кичму поломили, од тебе очекују спас...
Кичме су извађене, предате су као пораженој војсци пушке. Не питаш се више ништа, ти си само роб који уместо бодљикаве жице имаш уцене типа изгубићеш посао, сместићемо ти и сл. Слепи тумарају у гомили јер опозиционе вође су још већи слепци који су обневидели од похлепе и егоизма. Чак ни чудо да се деси слепи не би видели то као знак него као претњу од спољних сила. Да се Христос појави у Србији таблоиди би га распели као петоколонаша и наркомана...
Погледај багру Анђеле, њихова душа је проклета. Свима су ставили амове, себи саградили храмове, руке им огрезле о крв...
Некада смо имали уређено друштво које је имало за вође ипак школоване кадрове са манирима. Данас су такви људи протерани од стране багре која гази све пред собом због зараде. Амови су стављени на народ преко медија, друштвених мрежа, локалних комесара. Храмове су одавно себи саградили. Храмови су зграде општине где су страначки фарисеји засели и примају плате и обезбеђују себи '' добровољне '' прилоге преко мита и корупције. Руке су обрезле у крв од партизана па до задњег рата. Отимачином стварали су своја царства под паролом '' братства и јединства '' и '' патриотизма ''...
Подигни мач свој Анђеле, сети се крсташких ратова. Сети се прекланих вратова, кад дођеш Богу на истину, нек' ти у души влада мир...
Ми се не сећамо ничега. Нама Харадинај гостује у '' Ћирилици '' код Марића. Када сам видео његово гостовање код Чмарића сетио сам се прекланих вратова. Марићу нек' ти у души влада мир...
Услиши молитве Анђеле, дабогда поцркали душмани. Па буду Анђео освете, нека на својој кожи осете шта значи беда, страх и бол...
Не знам више да ли се ико моли за спас. Ми смо у зачараног кругу сопствених демона који су нас заслепели да тумарамо по мраку. Можда је време да вратимо кичме које смо предали и тако се усправимо. Само тако ћемо видети призоре потресне, само тако ћемо видети Анђела који нам показује излаз из таме...
Анђеле, анђеле...
Коментари
Постави коментар