Кунг Фу школа у Косјерићу

Косјерић је имао једну од најстаријих Кунг Фу школа у Југославији. Млађи се не сећају тог времена када је било на стотине ученика. Никада нисмо имали идеалне услове за тренинге што нас је у неку руку и челичило. Стекао сам знање код проверених мајстора као што су били Славко Трунтић и Милан Поресеница из Загреба. Никада нисам стагнирао, једноставно сам фанатично изучавао, проучавао и надограђивао своје умеће.  Нисам од оних који су нешто научили и то врте цео живот. Имао сам срећу да учим и бокс од покојног ујака Ивана који је живео у Загребу као војно лице. На жалост рат је покидао везе са Загребом али школа је наставила са радом у Србији и поред свих тешкоћа. Поједини су нас звали усташком школом само да би могли да продају маглу јер су били и остали недоучени. Поносан сам на своје ученике који су постали вредни људи, одговорни родитељи и који су напредовали у свему и сачували врлине...

Данас у времену свега и свачега када се деци нуде вештине које отимају ножеве и пиштоље из руку противника, решио сам да се поново активирам само да бих ту децу сачувао од шарлатана. Не желим да продајем маглу и лажни осећај сигурности. Не желим да делим сваки час шарене дипломице, не желим никог да лажем кријући се иза разних квази федерација и лимунада такмичења. Вештина борење се не стиче на празно, она мора бити реална. Диплома не вреди ни пишљива боба ако ти не знаш да примениш вештину у стварној борби. Појасеви служе да не спадне доњи део кимона и ништа више...

Желим да кроз вештину подстакнем ученике да читају, да напредују у школи, животу и стекну врлине којих данас има све мање и мање. Тренинзи су бесплатни и одржавају се у природи. Ми просто немамо и нећемо имати никакву пажњу од општинских власти и ако никада ова школа није тражила ни динара од буџета. Увек смо тражили само просторију за тренинге и ништа више али ни то нисмо добили... Препустио сам другима да добијају паре, сву пажњу општинских власти и ако већина њих нема беле везе да уради основни програм кондиције... У природи човек се осећа мањим и тежи да буде већи. У затвореном простору човек се осећа већим и мање улаже напора да напредује. Ово нисам измислио ја већ су о томе причали највећи спортисти и мајстори.

Можда ће ми поновно активирање убрзати и рад на књизи коју одавно пишем па стагнирам. Пишем стручну књигу о Винг Чун Кунг Фу вештини где ће бити приказан детаљно цео систем напредовања. Надам се да ћу успети ту књига да завршим.

У сваком случају 11. маја ове године у 18. часова код Микачине брвнаре на Крстинама организујем први скуп - тренинг заинтересованих ученика. Видимо се...

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=gOt2pOCq3Ss&w=560&h=315]