Васкршњи вапај...
Друштвене мреже кожу јеже разним статусима и дискусијама. Боже колико верника на велике празнике, од бадњака, чеснице, крсног колача до офарбаних јаја. Слике се турају беспоштедно, транспарентни верници смо за пример. Да је среће да смо прави верници сада би имали уређену државу где би нам деца учила школе пристојности а овако их васпитавају ријалитији. Да смо толики верници ко на фејсбуку били би сложни и јаки, а овако смо подељени и расути и никада слабији. Да смо прави верници на изборима би гласали честите људе а не политичке лажи и услуге. Боже колико те данас славе гиф анимацијама преко месинџера, твитера, вибера... Како је данас лако бити верник у модерној технологији. Јаја никад лепше нацртана. Снајке не можеш да препознаш дал' су јаје или снаје. Све нацртано, све офарбано, све изложено на друштвеним мрежама. За Божић ватромети, за Васкрс јајометри. Волимо те Боже толико да смо ми у тој љубави у првом плану. Рекао си да се молимо тајно али то се коси са филозофијом друштвених мрежа. Вере у изобиљу на сликама, видео клиповима а улицом нико да прозбори '' Христос васкрсе ''. Толико смо јаки у вери да смо се отуђили једни од других, гунђамо себи у браду а пред другима се смешимо као да је све уреду.
На данашњи дан Твог васкрснућа, када си победио смрт и поклонио нам смисао живота вечним животом, ми се свађамо око тога да ли је верник онај који каже Ускрс или Васкрс. Толико смо се затуцали у секташењу да те више и не констатујемо шта си нам рекао у Новом завету. Паметни смо у свему а љубави немамо. Велики смо верници али молитва нам није блиска. Твоји смо војници али само кад треба да се кољемо међусобно. Нико Христе се не бори за мир, љубав и праштање, сви се преко тога свађају, деле и мрзе. Отуђио се народ од вере тако што је кроји према својим слабостима и тумачи како му се навре. Никад нисмо било оволико затуцани, себични, злобни. Постали смо верски хвалисавци, буквалисти, тупани, глупани... А да ти не причам о свештеницима који су толико срозали углед Цркве да ми је мука то поменути. Попови дилују дрогу, попови возају скупе аутомобиле, граде кућерине, граде зидине и материјалне империје! Цркву су нам растурили, посрамили, изопачили наши пастири у мантијама. Овце ко овце блеје, иду за вуцима у стаду. До средине ливаде пет вукова у гуњу подели стадо на стада. Која овца заблеји о истини остале је прекоре да не таласа. Тако нам је сад овде у Србији...
Параноја од завера, од триста неких чуда скреће нам поглед од Тебе Господе. Сви су препуни историје, мутне прошлости, скореле крви и лелека. Нико не гледа у будућност, само се сврзају о оном од прекјуче. Немам коме ни да кажем, покажем јер нико више не воли истину. Данас ови дигитални верници угађају својим гузицама а некада давно угађали смо једни другима сматрајући да угађамо Теби Господе. Ко изађе и каже истину одмах га разапну лажима, обесмисле га до крајних граница као последњу фукару. Можда је време да се заћути и да Ти Господе проговориш. Ми мали комарци немамо снаге, оронули смо, заборављени и обесмишљени смо, исмејани, поспрднути, шутнути да изгледамо као бачена најлонска кеса коју ветар вуцара по врзини.
Не знам до када мислиш да нас искушаваш, верујем у Твоју вољу, али као мали човек сваким даном све сам слабији да разумем свет који је поштење извргнуо руглу, морал претворио у слабиће, врлине у накарадност а истину у лаж... Не знам Господе, стварно више не знам шта рећи и коју реч наћи да буде окидач буђења...
Христос васкрсе и заиста васкрсе. Србија неће васкрснути сама од себе јер је парче земље у којој ми живимо. Народ је тај који васкрсава живот али и пакао...
На данашњи дан Твог васкрснућа, када си победио смрт и поклонио нам смисао живота вечним животом, ми се свађамо око тога да ли је верник онај који каже Ускрс или Васкрс. Толико смо се затуцали у секташењу да те више и не констатујемо шта си нам рекао у Новом завету. Паметни смо у свему а љубави немамо. Велики смо верници али молитва нам није блиска. Твоји смо војници али само кад треба да се кољемо међусобно. Нико Христе се не бори за мир, љубав и праштање, сви се преко тога свађају, деле и мрзе. Отуђио се народ од вере тако што је кроји према својим слабостима и тумачи како му се навре. Никад нисмо било оволико затуцани, себични, злобни. Постали смо верски хвалисавци, буквалисти, тупани, глупани... А да ти не причам о свештеницима који су толико срозали углед Цркве да ми је мука то поменути. Попови дилују дрогу, попови возају скупе аутомобиле, граде кућерине, граде зидине и материјалне империје! Цркву су нам растурили, посрамили, изопачили наши пастири у мантијама. Овце ко овце блеје, иду за вуцима у стаду. До средине ливаде пет вукова у гуњу подели стадо на стада. Која овца заблеји о истини остале је прекоре да не таласа. Тако нам је сад овде у Србији...
Параноја од завера, од триста неких чуда скреће нам поглед од Тебе Господе. Сви су препуни историје, мутне прошлости, скореле крви и лелека. Нико не гледа у будућност, само се сврзају о оном од прекјуче. Немам коме ни да кажем, покажем јер нико више не воли истину. Данас ови дигитални верници угађају својим гузицама а некада давно угађали смо једни другима сматрајући да угађамо Теби Господе. Ко изађе и каже истину одмах га разапну лажима, обесмисле га до крајних граница као последњу фукару. Можда је време да се заћути и да Ти Господе проговориш. Ми мали комарци немамо снаге, оронули смо, заборављени и обесмишљени смо, исмејани, поспрднути, шутнути да изгледамо као бачена најлонска кеса коју ветар вуцара по врзини.
Не знам до када мислиш да нас искушаваш, верујем у Твоју вољу, али као мали човек сваким даном све сам слабији да разумем свет који је поштење извргнуо руглу, морал претворио у слабиће, врлине у накарадност а истину у лаж... Не знам Господе, стварно више не знам шта рећи и коју реч наћи да буде окидач буђења...
Христос васкрсе и заиста васкрсе. Србија неће васкрснути сама од себе јер је парче земље у којој ми живимо. Народ је тај који васкрсава живот али и пакао...
Коментари
Постави коментар