Језиво и сурово...

Косјерић на жалост постаје познат само по лошим вестима. Чињеница је да ово мало место није више какво је било некада. То више није она варош мирна где човек пожели да се скраси и живи мирним животом. Косјерић је пропао као општина и то полако почиње да утиче на живот становника. Чињеница је да ова општина има и проблеме са све већом појавом наркоманије, али на жалост ево и случаја свирепог убиства које се десило ноћас у Косјерићу...

Човек који је неколико пута жену пребијао и био у затвору због тога а очито да је имао и проблем са алкохолом, ноћас је у свом помраченом уму учинио убиство на зверски начин. Живимо у држави у којој систем не функционише. Мајке су незаштићене јер превише је насиља у породици а држава тапка у месту. Такав човек који је све време пребијао жену није марио за законском забраном приласка. Такви људи просто не маре за законским прописима. Да маре не би ни били проблем. Та несрећна жена није имала никакву шансу да преживи. Није имала заштиту и држава је није заштитила. Била је пребијана и на крају убијена. Њен прекинут живот јасно поручује да живимо у најгорим временима и у најнеуређенијој држави где ништа не функционише. То што нам причају преко медија да се напредује једноставно их овакви случајеви демантују горко и сурово.

Такви насилници који се враћају као бумеранг просто не могу бити на слободи. Један случај и некако може се толерисати али упорног насилника пустити на слободу и не предузети конкретне мере је лудост. Он је требао да иде поново у затвор како пишу медији. Те вечери је био под алкохолним дејством и како сазнајем да је звао несрећну жену и свађао се са њом преко телефона. Дакле то је већ било све у раној фази његовог помраченог ума да изврши убиство. Ми као грађани цео дан се чудимо овом немилом догађају. То што је жена била редовно пребијана то нам није било интересантно али кад је убијена о томе сви причају и крсте се. Ми смо као друштво постали бедници и лицемери. Гледамо своја посла и себично своје гузице чувамо не бринући се једни о другима. Сада када је жена мртва сви жале јадну децу и њу. Нико није мрднуо прстом када је та жена пребијана и малтретирана. Обично за то има народ спрдњу и причу што и како. Смрт када се деси онда се сви рестартују и брину. После неколико дана као да ништа није ни било. Дешаваће се насиља у породици, затворићемо прозоре да не слушамо буку или ћемо слушати тај мали комшијски ријалити да би га препричавали ујутру уз кафицу.

Сећам се као дечак да је некада цео комшилук спречавао да пијани муж бије жену. Тај после од срамоте није никада дигао руку на њу јер сви су га бојкотовали. Али тада смо имали вишу свест као народ, сада смо потпуно уништени и не маримо ни за ким...

Гадимо се призора када једна бака очито попустила са нервима брља по ђубрету. Нико да јој приђе, нико да помогне, све то се свали на овај несрећни Центар за социјални рад или како се већ зове сметнуо сам са ума. Људи умиру сами, људи су се толико отуђили једни од других да је живот постао зона сумрака. Самоубиства, наркоманија, насиља и убиства. Да ли смо могли замислити пре деценију да ће тога имати у нашој општини?

Чињеница је да се лоше живи, али ми упорно бирамо најгоре. Чињеница је да смо деморалисани али исто тако бирамо оне који нас деморалишу. Чињеница је да и поред знања, исуства, звања пред носом ти узимају радна места лажне дипломе и незналице, али је исто тако проклета чињеница да такве бирамо да нас воде. Ми смо изградили ово лоше друштво јер лоше људе бирамо да нам буду вође и да воде  институције. Ми смо срушили све вредности, кад кажем ми не кажем да су сви али ви тупани који гласате за насипања сокака, ви који продате глас за два пива или кесу хране, ви сте ти који су омогућили да нам битанге воде државу. А све ово што нам се дешава су последице лоших и најгорих јер од њих просто не можемо очекивати ништа добро...

Жао ми је што се десило убиство, жао ми је свега и трудим се да што мање будем присутан у вароши која оживи само кад се деси некаква несрећа...