Проређени осврти...

Нешто си проредио критике о власти... Често то чујем ових дана од познаника. Људи су жељни скандала, прича, аброва... Не знам чему више писање о нечему што се одавно види да је лоше као што је ова тренутна власт у Косјерићу. Чему више прича о њима који су негативци и који ако ћемо искрено не заслужују ни секунд пажње од свих нас? Знамо ко су и шта су и колико вреде. Знамо да су се борили да себи обезбеде радна места и плате. Знамо да им је само то био циљ и ништа више. Челни људи општине Косјерић су симбол данашњег времена у којем обитавају неукуси, лаке приче, кичерице, лажи и ситне користи. Шта можемо да очекујемо од људи који иза себе немају успехе, немају креације, немају ама баш ништа што би оправдало њихове високе положаје. То су људи које је удомила партија, они нису председници или заменици захваљујући својим способностима, они су просто дошли на та места насипајући сокаке за време избора, делећи кесе конзервиране хране сиромашнима и наравно захваљујући Александру Вучићу који је био на плакатама као да се он кандидује за председника општине Косјерић...



Дакле, све је тако јасно и провидно да је заиста више бесмислено критиковати оне који не заслужују да буду на одговорним функцијама. Али када су већ ту то само говори какви смо ми као народ који је себи дозволио луксуз да гласа за губитнике, за оне који не умеју да раде за добробит народа, који просто немају опције, визије ни умеће да поправе животе грађана. Они чине штету свима нама, али и народ је сам себи одредио лош живот бирајући такве. У принципу функционери нису ни криви, народ је једини кривац јер гласа непрестано оне који им загорчавају животе.

Цела изборна гунгула свела се на то да би се појединци удомили и ништа више. Ја теби наспем сокаче или асфалтирам путељак а ти мене гласаш да би ја четири године примао плату и приуштио себи опуштенцију. Ја теби дам кесу конзерви да једеш 3 дана а ти мени глас на изборима и четири године сигурице а ти јебига чекај наредне изборе за нову кесу.

Све време обраћамо пажњу на функционере а заправо највећи кривац су људи који изађу или не изађу на изборе. Оно који изађу гласају лузере, они који не изађу омогуће лузерима да им победа изгледа епохијална. Ја не могу себе да замислим да подржавам типове попут ових који су на власти у Косјерићу и Србији. Погледајте у шта нам се држава претворила. Имамо кловнове и срамоту попут министара Вулина и Дачића који више личи на вашарску певаљку него на једног одговорног човека. Погледајте у шта нам се претворио председник Србије. То је човек који сам себи завиди што се види у огледалу. То је човек параноик који је толико досадан на медијима да сам због њега престао да гледам домаћу телевизију. Када су нам министри такви па шта онда да очекујемо од локалних функционера?

Неки дан сам избрисао Фејсбук налог. Знате шта је трагедија? То је када видиш зреле људе од којих очекујеш став, здрав разум а они шерују слику Василија Острошког и лајкују за срећу јер пише да је дигитална фотографија освештана. Замислите само такве људе који то раде и онда схватите што Вучић побеђује. Невероватно смо постали затуцана нација.

Са оваквим народом напредњаци ће владати деценијама. Са народом који има армију ботова који посеравају сваког неистомишљеника на најгоре начине. Са овим што сакупљају капиларне гласове како не би остали без посла. Са овима који школују децу да би после морали да моле за посао оне који су на функцијама који немају дипломе или су их купили. Треба ли још причати? Не...

Доћи ће време када ћете се стидети напредне стране и свим силама доказивати да сте морали ту да будете. Долази време хтели ви то или не када ће нека генерација морати да се обрачуна са свим лошим стварима које тренутно обитавају у Србији. Ако се не успротивимо овом злу онда нема више сврхе живети у Србији.

Због тога све ређе пише осврте о власти. Чему? Каква је више сврха кад народ аминује своју пропаст.