Изгубљени негативи...

Пронашао сам сасвим случајно затурене негативе из деведесетих. Пуно украдених тренутака једног прошлог живота. Неких лица више нема међу живима. Нема више ни тог времена куражи, јединства и смелих ставова. Доба аналогне фотографије носи свој шарм. Негативи су мало оштећени али и те неправилности дају сенитименталност.

[caption id="attachment_19787" align="alignnone" width="800"] Ову фотографију сам назвао '' слутња '', настала је у временима када је држава постала неизвесна за младе људе, када је гушила слободу и гасила наду за бољим сутра...[/caption]

[caption id="attachment_19788" align="alignnone" width="800"] Успутна фотографија која бележи слогу кошија. Неких људи више нема међу живима...[/caption]



[caption id="attachment_19790" align="alignnone" width="800"] Деведесете су биле крваве, гладне, пребијене, препредене, лукаве, трновите... Али постојала је равнотежа у погледима, схватањима и мишљењима. Данас то не постоји. Деведесетих смо знали где је лево а где десно, данас просто не знаш коју страну да одабереш не би ли се борио за правду...[/caption]

[caption id="attachment_19791" align="alignnone" width="800"] Тржни центар у Косјерићу био је сваки дан препун незадовољних људи испуњених горчином неправде од диктатуре Слободана Милошевића и његових локалних диктаторчића. Уцењивали су нас, претили нам, изводили кордоне полиције на нас али ништа нас није могло уплашити када смо се држали једни других. Била су то поносна времена поносних људи...[/caption]

[caption id="attachment_19792" align="alignnone" width="800"] Рађале су се љубави и поред свих догађаја у земљи. Љубав је неуништива, она изазива осмех и њене очи сијају ма шта било око тебе... Ово је једна од мојих омиљених фотографија које сам урадио...[/caption]

[caption id="attachment_19793" align="alignnone" width="403"] Дечак и деда Јагодинац...[/caption]

[caption id="attachment_19794" align="alignnone" width="400"] Ако може старији брат, може и млађи...[/caption]

[caption id="attachment_19795" align="alignnone" width="537"] Долази зима, дуга и хладна...[/caption]

Животи су се одвијали по селима, вароши онако како су људи знали најбоље то да чине. Сналазио се народ са оном зебњом која тишти у грудима. Залихе су нестајали док су се мали локални Слободани ситуирали. Живели смо на мрвицама док су привилеговани локалци из СПС-а, ЈУЛ-а имали државну касу. Народу је дозлогрдило...

[caption id="attachment_19796" align="alignnone" width="800"] Шетње по Косјерићу биле су симбол достојанства. Називали су нас страним плаћеницима, петоколонашима, заправо је коришћена из свих система комунистичка терминологија за издајнике и сл. Да ли вас данас то подсећа на нешто? Народ није устукнуо ни корак од свих претњи![/caption]

[caption id="attachment_19797" align="alignnone" width="800"] Михец...[/caption]



Оставио сам ову фотографију за крај јер је аутентично пренела бунт у Косјерићу. Млади људи различитих генерација устали су против диктатуре. Хтели су бољи живот, веровали су у демократију. Нису хтели да се продају никоме, имали су своје принципе за разлику од данашњег времена где млад човек постане бот који ради за власт. Погледајте добро овај призор, очи ових људи, енергију која из њих врца. Где смо сада? Ко смо сада? Погрешили смо онда након победе што нисмо забранили радикале и СПС. Погрешили смо што се многи нису нашли иза решетака јер су били ратни хушкачи, уништитељи будућности. Политичари су нас издали. Данас су нам се деведесете вратиле а ми никад слабији а диктатори никад јачи...