Прича о крпељу...

Вадио сам крпеља што зарио се у кожу, био је надувен од моје крви. Откинуо сам му дупе, чупао део по део, ровио по кожи и извађен је цео. Није да се хвалим ал' волим крпеља да развалим. Шта он има да гмиже по мојој кожи, знам рећићете на крв се ложи.  Како је он ту доспео кад нисам био у трави, како да га избегнем кад је тако мали. Не бих га ни приметио да је срко крв по мало, надуо се толико да му дупе плаво. Сада крпеља више нема али у трави читав батаљон се спрема.

Смишљају тактике и набављају нечујне пнеуматике. Браћо крпељи идемо на сркање јер кад нас нађу обично је то дркање. Многе су трупе изгубиле дупе. А кад се већ рима ниже испод лупе велико је крпељево дупе.

Хвала на пажњи...