Ласкај тако ми свега, ласкај...
Ласкавци ко скакавци кад крену у својим походима на летине. Ласкај ми сваки пут па макар то била и лаж. Ласкајмо једни другима да се не цвељамо јербо смо млого осетљиве душице...
Када видиш човека како проси на улици, ласкај му како му добро стоји поцепано одело, како то ради професионално. Када видиш неког просјака како брља по контејнеру ласкај му како се сналажљив, како је способан да преживи. Када видиш лопова како џепари, приђи и шапни му да је мађионичар и да је лаке руке. Ласкај и локалним политичарима да су паметни јер су купили дипломе, нису морали да се јебавају по школама. Ласкар свима колико нас има! У ласкању је све лепо, ласкање је душевна храна...
Не волим да ласкам јер сам баксуз човек. Не волим илузије, не волим прећутна аминовања за криминал, себичлук и све оно што није нормално у једној држави. Не волим пароле доброте иза којих царују муљаже. Не могу више себе да лажем како је нешто супер а иза тога стоји новац неког моћника. Не волим да ме ико купује ни ласкањима, ни понудама ухлебљења како би ме после јахао. Не разумете ви то јер нисте научили важне лекције и морала, достојанства... Не можете да схватите да је сув хлеб укуснији од ваших преједања на партијском столу где мезите предјела и пуних уста ласкате једни другима. Ви ласкате али стрепите који ће пре да један другог да изда. То је ваша рак рана која вас изједа и тера на ласкање, лагање и глуматање...
Тешко је посматрати та ваша мучење вешто сакривена иза лепих одела, флексибилних осмеха, задовољних речи. Кичма вас боли јер је усправљате а заправо сте је савили до земље. Непрестано вас изједају сопствене преваре, лажи које свакодневно носите са собом или оне иду за вама ко муве око говнета. Тешко је бити такав јер исконски душа се томе противи али сте је огрезли о зло. Није вам лако јер зебња и страх су ту ко сенке и слуте крај.
Попели сте се преко ласкања на високе лествице. Газили сте сами себе да би постали оно што нисте. Престиж је лаж господо! Престиж је смрт човечности. Људи су постали лицемери који стварају свет илузија. Све нестаје, све пролази и увек на крају свега долази питање савести '' зашто си ме одбацио ''? Увек дође кајање оно мучно јер могло је бити пре али сад се чини далеко. Људи не схватају да ласкањем лажу једни друге хвалећи се међусобно све док неко неком не стане на пут. Тежак је то живот, то је заправо пакао у ком се душа мучи. Али има наде за оне који још осећају савест. Најгоре пролазе они који је више не осећају, који су заменили морална начела за аморална. Такви постају власништво зла.
Не требају ми ласкања. Не требају ми надобудни ликови да ме тапшу кад им требам а после ме одјебу и праве се да ме не познају. Боље је бити у осами него у гомили ласкаваца. Немам ја ту шта са вама садити, правити, гајити ни планирати. Ви ћете то све после себи присвојити. Вама је лако туђи труд присвојити, туђи учинак упртити и продати на првој тезги.
Смешно вам је и ово што сам написао јер се кезите једни пред другима. Но, то је сигуран знак да вас боли као све остало јер се залажете за лаж...
Када видиш човека како проси на улици, ласкај му како му добро стоји поцепано одело, како то ради професионално. Када видиш неког просјака како брља по контејнеру ласкај му како се сналажљив, како је способан да преживи. Када видиш лопова како џепари, приђи и шапни му да је мађионичар и да је лаке руке. Ласкај и локалним политичарима да су паметни јер су купили дипломе, нису морали да се јебавају по школама. Ласкар свима колико нас има! У ласкању је све лепо, ласкање је душевна храна...
Не волим да ласкам јер сам баксуз човек. Не волим илузије, не волим прећутна аминовања за криминал, себичлук и све оно што није нормално у једној држави. Не волим пароле доброте иза којих царују муљаже. Не могу више себе да лажем како је нешто супер а иза тога стоји новац неког моћника. Не волим да ме ико купује ни ласкањима, ни понудама ухлебљења како би ме после јахао. Не разумете ви то јер нисте научили важне лекције и морала, достојанства... Не можете да схватите да је сув хлеб укуснији од ваших преједања на партијском столу где мезите предјела и пуних уста ласкате једни другима. Ви ласкате али стрепите који ће пре да један другог да изда. То је ваша рак рана која вас изједа и тера на ласкање, лагање и глуматање...
Тешко је посматрати та ваша мучење вешто сакривена иза лепих одела, флексибилних осмеха, задовољних речи. Кичма вас боли јер је усправљате а заправо сте је савили до земље. Непрестано вас изједају сопствене преваре, лажи које свакодневно носите са собом или оне иду за вама ко муве око говнета. Тешко је бити такав јер исконски душа се томе противи али сте је огрезли о зло. Није вам лако јер зебња и страх су ту ко сенке и слуте крај.
Попели сте се преко ласкања на високе лествице. Газили сте сами себе да би постали оно што нисте. Престиж је лаж господо! Престиж је смрт човечности. Људи су постали лицемери који стварају свет илузија. Све нестаје, све пролази и увек на крају свега долази питање савести '' зашто си ме одбацио ''? Увек дође кајање оно мучно јер могло је бити пре али сад се чини далеко. Људи не схватају да ласкањем лажу једни друге хвалећи се међусобно све док неко неком не стане на пут. Тежак је то живот, то је заправо пакао у ком се душа мучи. Али има наде за оне који још осећају савест. Најгоре пролазе они који је више не осећају, који су заменили морална начела за аморална. Такви постају власништво зла.
Не требају ми ласкања. Не требају ми надобудни ликови да ме тапшу кад им требам а после ме одјебу и праве се да ме не познају. Боље је бити у осами него у гомили ласкаваца. Немам ја ту шта са вама садити, правити, гајити ни планирати. Ви ћете то све после себи присвојити. Вама је лако туђи труд присвојити, туђи учинак упртити и продати на првој тезги.
Смешно вам је и ово што сам написао јер се кезите једни пред другима. Но, то је сигуран знак да вас боли као све остало јер се залажете за лаж...
Коментари
Постави коментар