Ново време...

 

Прекривен маглом полако идем кући. У даљини нестварно пробија се риф гитаре. Queen  - We Will Rock You надгласавао је туцаџијске монотоније из појединих кафана. Јабуке треском скачу са грана у суноврат трулежи чинећи тресак о лимене кровове. Негде тамо у Брези води се борба за рокен рол. Ноге ме више не носе у том правцу испричаних прича, лоше клонираног Евергрина. Но, чедна градска лица уграђују се у темеље култног рока док кријући у селу одврну трубаче и накриве шајкачу...

Негде на пола пута до куће крену и Вива Лас Вегас, пошто сам већ био далеко нисам могао да растумачим која је верзија дал' Елвиса Прислија или ZZ TOP-a. Викенд локал патриоте певаће у понедељак Вива Лас Београд хвалећи се у кафани како су нешто епохијално урадили за Косјерић. Пијани клинац загрлио бандеру као рањени партизан на Козари. У крцатом кафићу клинци ђускају уз модерне звуке ритмичких машина. Ко је тај Елвис? Шта који курац Квин и какав море Лас Вегас? На цоклету код рампе седе клинци чекајући превоз до села. Погнутих глава буље у телефоне гледајући на инстаграму своје сторије. Пребројавају лајкове и праве завршни рачун постигнутих илузија.

Један део мене жалио је што није у причи, други део онај већински дао ми је до знања да романтична времена не постоје и да су одавно лисице навукле овчију кожу. Пријатељи су одавно посркали и последње атоме користи које сам им пружао. Кружок постаје јединствен по саставу. Нешто као да правиш бенд од Мик Џегера, Андрије Ере Ојданића, Милана Младеновића, Јелене Кркуше и евентуално Којић Кебе... Па ко се у коме нађе и снађе ;)  О свака част! На бини мајстори у публици пола организације и кусур публике. Свако се уградио у причу, свако је ту презначајан, чак и од теме, повода и лика који је одавно отишао на планину посматрајући сироте мале цврчке... Зауставите планету, хоћу да сиђем! И сишао је трескајући стопалима на прагу како би отресао прашину. Радите шта хоћете ја одох...

Одавно смо се разишли у схватањима. Исфолиране приче не могу више да гледам како рециклирају поједини типови глумећи дечака из воде. Одавно сам пазарио три карте за Холивуд и никако да одем одавде. Мада је Милан давно рекао '' И ако сам негде стигао било је изнутра, у себе, у себе, у себе и никако споља ''... Далеко је Америка рођаци, далеко је она прича рођена у Манусу, Евергрину а умрла је трансформацијом и тренутном телепортацијом мењајућих принципа ради опстанка. Скоројевићи су вас оседлали и јашу вас, ви сте захвални на удобном седалу... Далеко је, далеко је Америка...

Свануло је изнад цркве у Косјери, чистачи у жутом недељом не раде. Мамурлуци весело цвркућу у глави, негде после подне срешћемо се код џаде. Добро јутро...

А ви клинци пробајте ипак да чујете добар звук у Брези, има ту пуно чудесних прича које знам на памет али вама ће бити занимљивје јер причају о временима када је Косјерић био култно место и када су из Пожеге, Ужица, Баште, Ариља долазили овамо на провод викендом.  То што ја не идем не значи да је то смор, не ја сам сморен од свега, највише од људи који су окренули леђа плашећи се мојих отворених ставова према свињској власти. Нисам више у тој причи одавно, можда од онда када сам последњи пут олакшао бешику у смрдљивој клоњи Евергирна, али била је комотна руку на срце и препуна графита пијаних креативаца. Чак је и клоња у то време имала шмек усправних људи. Ви сте сада у свету погнутих глава јер сте окачили тег око врата звани телефон. Нас је болео курац и за порукама и пропуштеним позивима. Уживали смо једни у другима препричавајући догодовштине а и правили смо револуције, пркосили режиму, спрдали се са муријом и одвртали Џонија до даске. То су била времена када је рок музика живела у нама и није било потребе за никаквим поводима да се она слуша. Сада смо приморани да правимо '' дане '' као обележја стогодишњице смрти...

Нови рок бендови неће се стварати уз смрдљиву клоњу, мемљиве зидове и гласне приче. Неће се ни писати песма уз мамурно јутро као инат и бунт. Нови бендови ствараће тате салонском финоћом ушушкане свиле чувајући вас од свега оног што су они отворених очију живели. Можда је за крај најбоље да прочитате текст бенда Булдожер:

'' Другови,  наш радни задатак у прелазној будућности, чувајмо границе могућности! Другови и другарице! Наша обострана жеља направит ће корак напријед у новом свјетлу! Друго полувријеме: Снажни младићи пребацују светски рекорд високо, више, пуно више, пуно више него прије рата! Ново време, старо срање, ново време, исто срање! Другови ( и домаћице) у постепеном порасту ( право задовољство ) у критичним годинама ( може донети промјене ).  Опет ћемо доказати ( неотпорном организму ) ако буде требало три пута дневно једну жличицу уз мало воде... Време данас дубоко подручије ниског зрачног притиска које се креће од запада према Уралу захватит' ће ноћас и наше крајеве. Ново вријеме, другови доноси са собом и нове задатке '' ...

 

https://youtu.be/HVUAcQ2eEo0