Дневник свакодневнице...

Међународног кампа K-Town колико чујем ове године неће бити у Косјерићу. Чујем и кубури се око већ традиционалног турнира у малом фудбалу, веле људи да нема заинтересованих... Кишно време - буђави утисци.

Човек у дворишту бесно кује у шупи скидајући све са небеса. Напољу сева и светлица цепа небо. Уморан поштар брише зној са чела стављајући у поштанско сандуче рекламне папире. Три човека гурају распалог југића. Гастабајтер вода пса...

Два пензионера ватрено дискутују о Косову оптужујући Јеремића и Ђиласа. Клинци пролазе са лоптом у руци што је дивна вест данас. Мачак јури Мицику не због тога што му она дугује 50 евра, оће да је знате већ шта... ;)

Режем парадајиз за салату који ме прска у око, црни лук трули унутра док напољу тример изводи своју арију на травњаку. На полици прашина прекрива две стотине динара, толики ми је тренутни буџет.

Напољу лежи ципела притиснута циглом да лепак јаче прионе. Пас луталица прође и запиша точак новог Аудија. И пси имају свој ниво луксуза бољи од нас. Она три лика и даље гурају распали југо. Контејнер зинуо ко да зева воњајући своју садржину што је прогутао.

Јадан председник Србије не може ни на море јер нас спашава од нечега...

Она два пензионера разиђоше се а под мишком Информер. Озрачени токсичним садржајима просипаће отров конверзација по атару. Малину не беру, мала цена јер су Ђилас и онај Јаремић криви за то.  Да ли ће киша или неће?

Она тројица оставише југића близу врзине, одоше у кафану на пиво да прославе погон распалог југа од три коњске снаге и задње вуче...

А Александар Вучић ни на море не може...