Пркосим законима физике...

Знаш оно када поветарац пређе преко знојавог чела једне усијане главе па освежи? Тако и помисао на тебе окуражи овај самотни дан и да му смисао. Видим те како ходаш по облацима као анђео онако босонога. Као да си паркирала на небу велика кола оставивши тих седам звезда као мигавце да их назирем у мраку. Као када озеблим длановима прво јутарње сунце да топлину тако се мој десни длан загреје само на помисао да ће ускоро држати твоју руку...

Те вечери лебдећу тих пар сантима од тла и пркосићу земљиној тежи сваким кораком ближећи се теби...

И док слушам Шкорпионсе '' Пошаљи ми анђела '' схватам да ми је Бог то већ урадио ушуњавши тебе у мој живот... Нестварно ме звуци носе кроз време и простор. Нестварно је бити са тобом, нестваран сам и ја у тој малој соби изражених сенки од пар свећа што плешу у тимини.

И ето ме... Пар сантима лебдећи од тла, пркосим законима физике сваким кораком све ближе и ближе теби моја љубави...

https://youtu.be/1UUYjd2rjsE