Сви смо деца једног Оца...

Једног уобичајеног дана у свакодневној гужви света људи су били људи двадесет и првог века. Ништа тај дан није био другачији од осталих. Пуцале су бомбе, ратови су севали, народ се мрзео и делио. Цркве су правиле своје таборе и тврдиле да су оне једине праве. Политичари су били као и свих осталих дана корумпирани и превртљиви... Од како постоји свет даје нам се љубав али ми смо и њу успели да ограничимо...Чак смо и воду коју пијемо почели да делимо на ону из оне државе и ову из друге државе. Вода је вода, ваздух је ваздух, земља је земља...

И наједном негде у подне пукао је са неба гром несносне гласноће да је цела планета стала. Наједном створио се огроман круг у овлацима. Појавило се лице Бога...

Народ је први пут подигао главу са ужасом страха на лицима...

Наједном са небеса поче говорити велико лице човеколиког бога...

Зашто сте постали изроди? Зашто се делите децо моја? Дао сам вам свима живот и љубав. Дао сам вам слободу а ви сте је оковали бодљикавом жицом. Гоните једне друге као звери. Зашто истребљујете једни друге када сте сви од једне енергије, моје енергије? Шта је душа него енергија вашег небеског Оца? А ви нишаните једни у друге делећи се на различита тела која су вам привремени дом на земљи. Цртате границе, убијате се због нечега што није ваше него моје! Ваше ништа није на овој планети. Овде сте привремено. Нико од вас нема вечни живот на земљи а понашате се као да га имате. Веру у мене сте поделили, делите ме као да сам ваше власништво. Не могу ја бити ваш када вам ја дајем живот а не ви мени. Од цркава сте створили поново трговину. Иконе су вам привесци, модни детаљи, амајлије. Кртстове цртате по телима, китите се њима као да су играчке. А да се кајете, да праштате, да молите то вам и није баш присно. Лицемерјем сте се огрнули. Лаж вам куља из поганих уста. У име моје кољете се, мрзите и цртате поделе... Не можете победити смрт, она је неизбежна и заборавили сте коме долазите на полагање рачуна. Ви сте смртна бића, ваши мали животи су кратки. Уместо да своје душе спасавате добрим делима ви сте и добро поделили на ове или оне. Ма колико сте се залудели поделама, ма колико мрзели било кога на планети, морате схватити чињеницу да су то ваша браћа и ваше сестре јер вам свима дајем живот. Један је Бог и само ЈА могу да вам дам живот и узмем. За шта се ви то борите у вашим малим животима? За ситне престиже, за свилене крпице, за пар златника, за сјај накита, за гордост, за пропадљивост. На земљу дођете голи, са земље одлазите голи. Шаљем вам непрестано нове животе као бебе. Ви их упорно кварите у одрастању и претварате у погани род мржње. Од материјализма сте створили религију. Злоупотребљавате моје име да би што више душа везали за земљу. Оне који вам упорно говоре о мени ви каменујете. Поклонили сте се пропадљивости а одбацили сте истинског оца. Од данас одузећу вам и гласове из пустиње. Остављам вас саме. Спашће се само они који схвате простоту која је кључ универзума а то је признање да је сваки човек Божији. Када би то схватили на земљи би се можда и вратио живот вечни. Ако не признајете све људе за браћу и сестре онда ни мене као Бога не признајете...

Облаци су нестали... Шок је трајао неко време а после неколико дана људи су се посвађали око тумачења. Створене су нове цркве, секте, фанатици. Почели су да се убеђују рафалима из аутоматских пушака, експлозијама бомби... У тој гужви људски род је поново заборавио најпростију ствар '' да су сва људска бића од једног истог Бога ''... Гласови из пустиње су занемели... Одузете су им речи до дана када ће Бог на сасвим другачији начин рећи своју последњу реч...