Да сам господар времена...
Када бих могао да господарим временом подредио бих га нама. И нека то буде ноћ кад месечина прелива светло по твојој коси. Може и киша она тиха да пада и по неки славуј да запева додавајући овој ноћи зачин романсе. Када бих душо моја господарио временом скочио бих у прошлост и украо те на време као животни плен...
Да господарим временом љубави моја били би сада далеко од приземних прича и мрвица среће. Не знају много шта је време када се на кашичицу дели. У том делићу спакујемо нас двоје читав свет што је прошао без нас. Али и то нас чини срећнима. Ми смо два ребра која су се нашла тумарајући једно за другим. Легенда каже да је Бог Адама успавао, откинуо моу део ребра и створио жену. Ко нађе свој пасент тај је испуњен до краја живота...
Да сам господар времена можда бих зауставио оно време које је само наше или бих премотавао сате, дане до тренутка сусрета. Када бих господарио тим временом које нам непрестано измиче да ли би на свету било срећнијих људи од нас двоје? Нисам господар времена и немам га у поседу, знам да пролази више у чежњи но у загрљају твом. Али шта је време за оне који се воле? То није губљење времена, то је доказ да смо време превише покушавали да уобличимо кроз календаре и часовнике. Време је безоблично, време је вечно и ми смо у њему путници. Време нема крај, сао човек има свој крај. А ми наше време испунимо са свим оним пропуштеним.
Рекла си ми да одавно нисам стварао љубавне песме. Неће ме гитара, неће ме звуци, руке су уморне... Али могу ти рећи своја осећања док они зрикавци праве журке у трави и док ветар помера гране играјући се са сенкама. Довољно је гледати те у очи када се распричаш и постанеш одмор овој уморној души. Лепо је видети твој сјај у очима што распали ову ватру у срцу.
А да сам господар времена... Еххх душо моја где би нам био крај...
https://youtu.be/FnebC0XVPmU
Да господарим временом љубави моја били би сада далеко од приземних прича и мрвица среће. Не знају много шта је време када се на кашичицу дели. У том делићу спакујемо нас двоје читав свет што је прошао без нас. Али и то нас чини срећнима. Ми смо два ребра која су се нашла тумарајући једно за другим. Легенда каже да је Бог Адама успавао, откинуо моу део ребра и створио жену. Ко нађе свој пасент тај је испуњен до краја живота...
Да сам господар времена можда бих зауставио оно време које је само наше или бих премотавао сате, дане до тренутка сусрета. Када бих господарио тим временом које нам непрестано измиче да ли би на свету било срећнијих људи од нас двоје? Нисам господар времена и немам га у поседу, знам да пролази више у чежњи но у загрљају твом. Али шта је време за оне који се воле? То није губљење времена, то је доказ да смо време превише покушавали да уобличимо кроз календаре и часовнике. Време је безоблично, време је вечно и ми смо у њему путници. Време нема крај, сао човек има свој крај. А ми наше време испунимо са свим оним пропуштеним.
Рекла си ми да одавно нисам стварао љубавне песме. Неће ме гитара, неће ме звуци, руке су уморне... Али могу ти рећи своја осећања док они зрикавци праве журке у трави и док ветар помера гране играјући се са сенкама. Довољно је гледати те у очи када се распричаш и постанеш одмор овој уморној души. Лепо је видети твој сјај у очима што распали ову ватру у срцу.
А да сам господар времена... Еххх душо моја где би нам био крај...
https://youtu.be/FnebC0XVPmU
Коментари
Постави коментар