Папрене цене у Србији...
У Србији када хоћеш неке ствари да купиш некад ниси ни свестан колико те обмањују са ценама. Када сам пре двадесетак дана себе натерао да кренем са куповином на Алију преко интернет картице схватио сам колико имам уштеде. Пошто мени у већини случајева требају разне ствари за фотоопрему, наравно да сам прво јурио по Србији да набавим нешто. А онда сам почео да истражујем...
У једној нашој продавници за фотоопрему део за мој фотоапарат кошта 100 евра. Онда сам погледао на Алију и видео да исти тај кошта 14 долара. Поручио сам па шта буде... После неких дванаестак дана стигао ми је пакет. Био сам пријатно изненађен брзином доставе. Оно што сам поручио ме одушевило. Изузетан квалитет, сјајна финиш обрада, квалитетан материјал и плус додатци којих нема у понуди код нас. Дакле, платио сам Кинезима са све поштарином негде око 1500 динара тај део а код нас бих пукао 11,832 динара и плус поштарина. Да се разумемо, то није неки јефтин материјал којег Кинези штанцују, то је авионски алуминијум који је рађен на CNC машини. Све је врхунски одрађено. Шта онда нуде наше продавнице за толике паре? Да ли је то од сребра или злата не знам али да су претерали, претерали су све мере.
Исти случај је и са прибором за чишћење сензора код фотоапарата. Код нас их ретко има јер како ће онда сервиси да узимају лову за минут посла? А и тамо где их продају тај прибор кошта 7000 динара. Наручио сам преко Алија исти тај прибор за 7 долара. Феноменално чисти, види се да је профи и што је сјајно, не морам да докупљујем течност јер су четкице овлажене и спаковане у вакум фолију.
Заиста је штета што не могу да поручујем ствари скупље од педесет еура јер би ме наша царина унаказила и одрала. Набавио бих пуно добре опреме која ми треба а овде је претерано скупа.
Разочаравајуће је то колико смо ограничени у свему. Колико је свуда све доступније и прихватљивије. Код нас смо сведени на мрвице, на ограничења и на папрене цене дал' продаваца или царине... У сваком случају нека Бог поживи Алија а и могућност коју су нам дали да купујемо. Можда једног дана ова Србија пусти овај народ да купује и нешто преко 100 евра а да га не дере ко највећег непријатеља...
У једној нашој продавници за фотоопрему део за мој фотоапарат кошта 100 евра. Онда сам погледао на Алију и видео да исти тај кошта 14 долара. Поручио сам па шта буде... После неких дванаестак дана стигао ми је пакет. Био сам пријатно изненађен брзином доставе. Оно што сам поручио ме одушевило. Изузетан квалитет, сјајна финиш обрада, квалитетан материјал и плус додатци којих нема у понуди код нас. Дакле, платио сам Кинезима са све поштарином негде око 1500 динара тај део а код нас бих пукао 11,832 динара и плус поштарина. Да се разумемо, то није неки јефтин материјал којег Кинези штанцују, то је авионски алуминијум који је рађен на CNC машини. Све је врхунски одрађено. Шта онда нуде наше продавнице за толике паре? Да ли је то од сребра или злата не знам али да су претерали, претерали су све мере.
Исти случај је и са прибором за чишћење сензора код фотоапарата. Код нас их ретко има јер како ће онда сервиси да узимају лову за минут посла? А и тамо где их продају тај прибор кошта 7000 динара. Наручио сам преко Алија исти тај прибор за 7 долара. Феноменално чисти, види се да је профи и што је сјајно, не морам да докупљујем течност јер су четкице овлажене и спаковане у вакум фолију.
Заиста је штета што не могу да поручујем ствари скупље од педесет еура јер би ме наша царина унаказила и одрала. Набавио бих пуно добре опреме која ми треба а овде је претерано скупа.
Разочаравајуће је то колико смо ограничени у свему. Колико је свуда све доступније и прихватљивије. Код нас смо сведени на мрвице, на ограничења и на папрене цене дал' продаваца или царине... У сваком случају нека Бог поживи Алија а и могућност коју су нам дали да купујемо. Можда једног дана ова Србија пусти овај народ да купује и нешто преко 100 евра а да га не дере ко највећег непријатеља...
Коментари
Постави коментар