Тишина...

Тишина се развила атаром, она нека чудна што пара уши. Тек по неки лавеж џукаца у околини и по који ударац чекићем о даску. Дечја граја нестала је једног дана а и несташлуци су се претворили у морбидност. Старији брат гађа млађег јабукама. Као то је игра тако што одаламиш бураза у тинтару. Сва срећа па нема лубеница...

Жене тресу грање, решиле да посатиру лишће и преузму посао јесени. Зато је најбоље имати вештачко. Кад гране пролеће ти изнесеш пластиканер који цвета све време. Овако дође јесен, ти бесомучно тресеш гране јербо је то сад неки модни тренд да је ружно лишће у дворишту.  Шта ће нам лишће? А јабуке мучене падају у понор и редовно се разбуцају о асфалт котрљајући се ко у инат баш онима што сматрају да је то ругло. Пу! Види јабука поред капије, фуј! Дај лопату! Штета што нема да се купи дезинтегратор...

Ми у улици имамо контејнер који је инвалид. Остао је без два точкића којима се губи сваки траг. Разјапљених уста по цео дан стоји као да виче на неког. Разргаше га ни кривог ни дужног. Можда се неко умилостиви па и ми добијемо нов ганц. Ето, ми смо улица Косовских Јунака који имамо контејнер као да је тек дошао са Косовског боја. А на вр' улице Албанске Споменице, сјакте се комада два, нова контејнера. Можда ћемо и ми Косовски јунаци једном заслужити бар један контејнер исправан или смо добили разграничење па смо сад у милости и немилости Албанске споменице... ;)

Нова улица никла је поред потока Стублара. Спаја Милеву Косовац и Косовске Јунаке а на Милеву качи се и Албанска Споменица. Неће то на добро да бидне. Овде све нешто око Албаније и Косова. Нову улицу за који многи још увек покушавају да докуче која јој је намена треба назвати '' Косовски Шевар '' или '' Косовски Стублар ''. Глупо је да реметимо Косовско - Албанску идилу улица. А рецимо Милева се улива у Карађорђеву. Но, Албанска се улива у Милеву и у Доситејеву а и он у Карађорђеву. Енигматично је то како су се давала имена улицама. Можда је то нека скривена прича или је то само пука случајуност празноглавих политичара који одаберу одбор за називен улица... Петог ли је шестог...

Октобар полако пакује своје ствари да се исели из ове године. А дечја граја претворила се у фејсбук блеју и беспоштедно селфовање по инстаграму. Ако видите погнуте главе деце знајте да су нова времена таква. Она су ћутљива, отуђена. Ако су вам некад сметали дечји несташлуци сада знате колико смета ова аветињска тишина без њих. Децу нам васпитавају комади пластике звани телефони и стасаће гомила погнутих глава. То је ваљда и неки циљ модерних времена...