А кад ће тај живот?

Народ је подељен по многим питањима. Свађамо се око Косова, патриотизма, цркве, нација, лекова, странки итд...

А где је живот народе?

Какав бре патриотизам, свађе и поделе када смо почели све више да гладујемо. Сваки дан неко умире од болести. Сваки дан све је тањи новчаник. Сваки дан дешавају нам се сулуде ствари. Медији нас затупљују, дневници улепшавају стварност, нижу се неки имагинарни успеси власти. Са друге стране, оне стварне слика је потпуно другачија. Лако се остаје без посла, лако се остаје без здравља, лако се потегне рука на некога, лако се прихвата лаж, лако се лаже... Тешко се живи, тешко се изборити са болестима, тешко се изборити са правдом. Све оно што нам је неопходно за живот заправо је тешко а све оно што нам је непотребно је тако лако...

Паразити су у странкама које их удомљавају. Новац се троши на нераднике и неспособњаковиће. Највеће зло у Србији су странке и странчарење. Хајде да се сви запитамо која је странка икада ишта урадила нешто да се ми као грађани ове државе осетимо боље? Ја се не сећам... Све је постало скупо! Основне ствари постају недостижне. И поред свега ми имамо поделе на ове или оне а брод тоне ли тоне...

Пођимо од оног тениског терена на који је беспотребно скрцан новац државе. Зар није имало ишта паметније од тога да се уради? Ево и код мене у комшилуку урађена је нека уличица која апсолутно нема никакав смисао али и на њу је скрцано пара. Да је бар скренута према насељу Крстине па да човек каже е ово је већ логично. Дакле, троше се паре сулудо. Може ли неко једном да у власти каже ајмо нешто да урадимо паметно и корисно за опште добро? Али то се не дешава, све се ради како би се неком испуниле жеље. Са друге стране имамо потпуно уништену опозицију која ћути и апстинира. Дакле, од странака немамо никакву вајду. Ми као народ морамо почети да сами стварамо јак покрет који ће се борити против страначких паразита. У странке се не можемо више уздати јер су оличење корумпираних типова који мењају таборе од мандата до мандата.

Млади људи одлазе из земље и ја их потпуно разумем. Желе могућности, прилике којих нема у Србији. Млад човек неће себе да подцени уласком у некакву странку да би добио посао за који је посветио године школовања. Нису сви бескичмењаци који би радили послове попут ботова, сендвичара и сл. Достојан човек одлази из окружења које га упорно савија. Због тога не могу да разумем оне који критикују младе људе што напуштају Србију.  Да имам могућности први бих отишао из ове државе.

Оканимо се више подела, странки и почнимо да се боримо за нормалан живот достојан човека...