Што ми слику не остави ђедо...
Албанску голготу корак по корак прешао је млади Урош борећи се за Србију. Српска војска се повлачила пред налетом Централних сила на Србију...
Урош је био кршан младић, чврст као стена. Често би носио два џакчета брашна и уместо да отвори капију он би се залетио и прескочо је. Када се у атару на вашару потуку младићи из Табановића са другим младићима довољно је да неко викне - '' Бјежмо ето Уроша ''... Потомак ајдука Ђурице који се вешто борио против Турака, млади Урош носио је у себи те гене вештине, снаге и воље. Нашао се у војсци Краљевине млад, пун снаге. Оставио је Табановиће да табана по Србији бранећи је од непријатеља. Заклео се Краљу и отаџбини и ту је заклетву носио до смрти...
Често се сећам прича мог покојног оца Божидара о ђеду Урошу. Пред налет партизана уплашена деца са мајком Бориком ( моја бака ) спалили су све Урошеве слике. И дан данас жалим што никад нисам видео деду. Ни једног деду нисам упамтио. Драгојла су стрељали на Буковима. Причала ми је бака Станимирка да је покушао да побегне и могао је да га није издао Србин. Уроша су убили комунисти мучки онако курвински како њима доликује. Ко зна колико је само отето имања ђеду Урошу. Био је већ у годинама, преживео Албанску голготу али остао веран Краљу јер некад је заклетва код Србина била светиња. Урошев син а мој стриц Иван убијен је на Косову као војни оперативац.
Данас обележавамо стогодишњицу тог несрећног рата. Имамо на функцијама политички шљам који је чист продукт Титове омладине. Ту порушену Југославију градили су младићи васпитани у краљевини. А ову данас Србију изградили су младићи васпитани у Титовој Југославији. Некада је у Србији реч била светиња, данас се све погази, попљује и прода. Да знају наши ђедови у шта су им се претворили потомци, можда се никад не би онако грчевито борили за њих.
Мој ђеде Драгојло. Покупили су те са њиве и стрељали јер су партизани код Букова убили Немца на мотору, скинули му цокуле и отишли. А тад за једног Немаца 100 Срба. После су свима стрељанима на Буковима деценијама држали комунистичке говоре и све вас сврставали као комунисте. Једном сам се са њима посвађао на Буковима јер ми је прекипело то лицемерје и лаж. Ако си ти био комуниста, што су ти са споменика скинули са шајкаче кокарду ( симбол краљевине ).Мој ђеде Уроше, прошао си Албанску голготу, а онда су те убили као највећег душманина рођени Срби јер ниси хтео да постанеш комуниста.
Данас након сто година читам како се поједини бусају на ком је месту седео у Француској председник Вучић. Па на оном месту где и треба, можда и на последњем јер је он симбол најгоре Србије. То је она Србија што је раскрстила са прошлошћу и раскомадала сваког честитог домаћина из краљевине. То је она Србија што је Бога прогласила за прошлост и примитивизам. То је она Србија што је вазда својим рукама комадала сваког Србина што је био честит и добар вођа. То је она Србија која се највише борила да буде Титова - Удбашка. То је она Србија што се распадом Титове Југославија прво ухватила трансофмисаних комуњара у Социјалисте. То је она Србија што је клицала ратним профитерима, разним сецикесама и прогласила победу над НАТО-ом.
Стогодишњица борбе наших светих ђедова претворена је у лакрдију али не намерно. Лакрдија је наша стварност. Наш председник Србије био је радикал који је деценију ипо тровао корачницама, мржњом према целом свету овај лаковерни народ. То је човек који је раме уз раме са Шешељем правио хаос сваком иоле разумном гласу. Сада је европејац, мирјанин, стабилни фактор Балкана. Сад јесте то што јесте јер има онај исти народ који се одрицао својих ђедова којима обележава јуче стогодишњицу. То је тај народ, потомак Титове васпитане омладине. То је тај народ који олако погази реч и гледа на сваком кораку да те изјебе!
Комунистичка пропаганда створила је накарадну слику сваког родољуба из краљевине. Данашњи четници су бедна имитација из партизанских филмова. Данашње патриЈоте и даље верно учествују у демонизацији наше светле прошлости. Забрађени, накинђурени из костимографије Вељка Булајића промивишу и даље демонизацију честитих родољуба који су бранили своју отаџбину. Проглашени су за кољачима, зверима а наше вајне патриЈоте и даље се тако понашају. Када одете на Равну Гору можете слободно да видите 90% четника из партизанских филмова. Дођу горе па се усвиње од алкохола па пишају и серу где стигну. Тако се одужују костима својих ђедова што леже испод земље. За војводе се проглашавају комунисти. За ратне хероје пси рата. Конфузија се ствара да што мање Срба пронађе праву истину и пут ка правом патриотизму.
Моји ђедови нису били замашћени четници. Ни трунке не личе на ове из комунистичке пропаганде. То су били мушкарци у регуларним униформама који су се борили против окупатора. Потомак сам тих људи и никада нисам васпитаван да мрзим али јесам да браним истину и поштење...
Кажете да су нас подценили у Француској. Не браћо и сестре, другови и другарице. Ми смо подценили ђедове из првог светског рата тако што смо попљували сав њихов труд и крв проливену приклонивши се највећој несрећи народа званој Комунизам! Све док будете жалили тај Титов период '' благостања '' упамтите да ћемо и даље ићи стазом пакла.
А та стаза пакла је мучна, тешка, неподношљива. Том стазом ходе људи који аплаудирају свему што им се нареди. Један дан ће да показују средњи прст НАТО бомбама и да турају на леђа мете у инат а већ после ће у Београду, престоници Србије да аплаудирају Шредеру. Потомци тих наших светих ратника данас сакупљају капиларне гласове за политичаре како би задржали радно место. У сред Шумадије Срби гласају за челне људе неких мањина. А те мањине не гласају никог осим својих и то је сасвим нормално. А да ли смо ми нормални? За сендвиче идемо аутобусима да урламо за човека који се толико заљубио у себе да нам сваки дан приређује љубавни састанак са самим собом на медијима. Садашњост у Србији је чиста последица Титове омладине која је васпитавана да се одрекне прошлости. То је народ попут Јуде који ће Сина Божијег продати за пар сребрењака. Можда смо ми Јудини потомци, не знам али видим да се мучимо деценијама. Коштају нас ти сребрењаци дебело...
А мојим ђедовима Драгојлу и Урошу могу само рећи да се борим за правду, истину и добротољубље али сваког дана очекујем усуд Драгојла да ме одведу и стрељају или усуд Урошеву да ме мучки иза леђа... Данас си државни непријатељ ако указујеш на неправду, данас си издајник ако се бориш за своју отаџбину. Данас си неверник ако браниш своју веру. Данас си фукара курва ако браниш невиност... Е таква вам је Србија ђедурине моје. А народ се буса и свађа што је Вучић седео у неком тамо реду у Француској. Он је само на оном месту где смо то ми сами стварали и хтели...
Ај' па тако ђедурине моје и видимо се једном горе...
Урош је био кршан младић, чврст као стена. Често би носио два џакчета брашна и уместо да отвори капију он би се залетио и прескочо је. Када се у атару на вашару потуку младићи из Табановића са другим младићима довољно је да неко викне - '' Бјежмо ето Уроша ''... Потомак ајдука Ђурице који се вешто борио против Турака, млади Урош носио је у себи те гене вештине, снаге и воље. Нашао се у војсци Краљевине млад, пун снаге. Оставио је Табановиће да табана по Србији бранећи је од непријатеља. Заклео се Краљу и отаџбини и ту је заклетву носио до смрти...
Често се сећам прича мог покојног оца Божидара о ђеду Урошу. Пред налет партизана уплашена деца са мајком Бориком ( моја бака ) спалили су све Урошеве слике. И дан данас жалим што никад нисам видео деду. Ни једног деду нисам упамтио. Драгојла су стрељали на Буковима. Причала ми је бака Станимирка да је покушао да побегне и могао је да га није издао Србин. Уроша су убили комунисти мучки онако курвински како њима доликује. Ко зна колико је само отето имања ђеду Урошу. Био је већ у годинама, преживео Албанску голготу али остао веран Краљу јер некад је заклетва код Србина била светиња. Урошев син а мој стриц Иван убијен је на Косову као војни оперативац.
Данас обележавамо стогодишњицу тог несрећног рата. Имамо на функцијама политички шљам који је чист продукт Титове омладине. Ту порушену Југославију градили су младићи васпитани у краљевини. А ову данас Србију изградили су младићи васпитани у Титовој Југославији. Некада је у Србији реч била светиња, данас се све погази, попљује и прода. Да знају наши ђедови у шта су им се претворили потомци, можда се никад не би онако грчевито борили за њих.
Мој ђеде Драгојло. Покупили су те са њиве и стрељали јер су партизани код Букова убили Немца на мотору, скинули му цокуле и отишли. А тад за једног Немаца 100 Срба. После су свима стрељанима на Буковима деценијама држали комунистичке говоре и све вас сврставали као комунисте. Једном сам се са њима посвађао на Буковима јер ми је прекипело то лицемерје и лаж. Ако си ти био комуниста, што су ти са споменика скинули са шајкаче кокарду ( симбол краљевине ).Мој ђеде Уроше, прошао си Албанску голготу, а онда су те убили као највећег душманина рођени Срби јер ниси хтео да постанеш комуниста.
Данас након сто година читам како се поједини бусају на ком је месту седео у Француској председник Вучић. Па на оном месту где и треба, можда и на последњем јер је он симбол најгоре Србије. То је она Србија што је раскрстила са прошлошћу и раскомадала сваког честитог домаћина из краљевине. То је она Србија што је Бога прогласила за прошлост и примитивизам. То је она Србија што је вазда својим рукама комадала сваког Србина што је био честит и добар вођа. То је она Србија која се највише борила да буде Титова - Удбашка. То је она Србија што се распадом Титове Југославија прво ухватила трансофмисаних комуњара у Социјалисте. То је она Србија што је клицала ратним профитерима, разним сецикесама и прогласила победу над НАТО-ом.
Стогодишњица борбе наших светих ђедова претворена је у лакрдију али не намерно. Лакрдија је наша стварност. Наш председник Србије био је радикал који је деценију ипо тровао корачницама, мржњом према целом свету овај лаковерни народ. То је човек који је раме уз раме са Шешељем правио хаос сваком иоле разумном гласу. Сада је европејац, мирјанин, стабилни фактор Балкана. Сад јесте то што јесте јер има онај исти народ који се одрицао својих ђедова којима обележава јуче стогодишњицу. То је тај народ, потомак Титове васпитане омладине. То је тај народ који олако погази реч и гледа на сваком кораку да те изјебе!
Комунистичка пропаганда створила је накарадну слику сваког родољуба из краљевине. Данашњи четници су бедна имитација из партизанских филмова. Данашње патриЈоте и даље верно учествују у демонизацији наше светле прошлости. Забрађени, накинђурени из костимографије Вељка Булајића промивишу и даље демонизацију честитих родољуба који су бранили своју отаџбину. Проглашени су за кољачима, зверима а наше вајне патриЈоте и даље се тако понашају. Када одете на Равну Гору можете слободно да видите 90% четника из партизанских филмова. Дођу горе па се усвиње од алкохола па пишају и серу где стигну. Тако се одужују костима својих ђедова што леже испод земље. За војводе се проглашавају комунисти. За ратне хероје пси рата. Конфузија се ствара да што мање Срба пронађе праву истину и пут ка правом патриотизму.
Моји ђедови нису били замашћени четници. Ни трунке не личе на ове из комунистичке пропаганде. То су били мушкарци у регуларним униформама који су се борили против окупатора. Потомак сам тих људи и никада нисам васпитаван да мрзим али јесам да браним истину и поштење...
Кажете да су нас подценили у Француској. Не браћо и сестре, другови и другарице. Ми смо подценили ђедове из првог светског рата тако што смо попљували сав њихов труд и крв проливену приклонивши се највећој несрећи народа званој Комунизам! Све док будете жалили тај Титов период '' благостања '' упамтите да ћемо и даље ићи стазом пакла.
А та стаза пакла је мучна, тешка, неподношљива. Том стазом ходе људи који аплаудирају свему што им се нареди. Један дан ће да показују средњи прст НАТО бомбама и да турају на леђа мете у инат а већ после ће у Београду, престоници Србије да аплаудирају Шредеру. Потомци тих наших светих ратника данас сакупљају капиларне гласове за политичаре како би задржали радно место. У сред Шумадије Срби гласају за челне људе неких мањина. А те мањине не гласају никог осим својих и то је сасвим нормално. А да ли смо ми нормални? За сендвиче идемо аутобусима да урламо за човека који се толико заљубио у себе да нам сваки дан приређује љубавни састанак са самим собом на медијима. Садашњост у Србији је чиста последица Титове омладине која је васпитавана да се одрекне прошлости. То је народ попут Јуде који ће Сина Божијег продати за пар сребрењака. Можда смо ми Јудини потомци, не знам али видим да се мучимо деценијама. Коштају нас ти сребрењаци дебело...
А мојим ђедовима Драгојлу и Урошу могу само рећи да се борим за правду, истину и добротољубље али сваког дана очекујем усуд Драгојла да ме одведу и стрељају или усуд Урошеву да ме мучки иза леђа... Данас си државни непријатељ ако указујеш на неправду, данас си издајник ако се бориш за своју отаџбину. Данас си неверник ако браниш своју веру. Данас си фукара курва ако браниш невиност... Е таква вам је Србија ђедурине моје. А народ се буса и свађа што је Вучић седео у неком тамо реду у Француској. Он је само на оном месту где смо то ми сами стварали и хтели...
Ај' па тако ђедурине моје и видимо се једном горе...