Рађање Србина...

Јебен је живот у Србији, ма јебено је бити Србин. У Србији као Србина јебу те Срби шта год радио, мислио и хтео да успеш. Ако одеш напоље ван Србије јебу те што си Србин. Не би ме изненадило да иде клетва '' дабогда се родио у Србији и био Србин '' јербо ће то бити велико искушеније и погибеније за душу. Не слажете се са овом констатацијом? Па кренимо што би реко Басара у ситна цревца...

Бог те пошаље у Србију да се родиш у људском телу. Надаш се прво да те неће украсти из породиљског или бар да те бабица не испусти случајно па будеш мало уврнут у одрастању. Надаш се да не покупиш неку заразу, инфекцију, јербо често чујем на вестима о тим јадима. Успео си некако да дођеш до куће са родитељима. Прво прођеш редаљку штипања баба, тетки, ујни, комшинки за образ. Па онда ритуале црвених кончића на руку, амајлија у чарапу, тисовине испод главе. Онда те ухвате ко паковање пилетине од два кила и однесу у цркву да те поп крсти и ако појма немаш шта се дешава, али си крштен у тачка! Некако би ја више волео да будем свестан крштења и да свесно примим крштење ал' ајд' сад... Не дај боже да се разболиш јер ће те лечити СМС порукама и твоја болест такмичиће се са разним ријалити звездама па ако победиш можда ти скупе пара да преживиш. Ту су вакцине! Јесу ли бајате, јесу ли смртне, јесу ли ово или оно? За једну руку вучу те они који сматрају да треба да се вакцинишеш, а за другу они који сматрају да не треба. Ко год победи и черечењу ти си га најебо свакако...



Одрастање је чудесно и све зависи у којој етапи. Немој да се ознојиш, немој да седиш на ладном бетону, немој да трчиш, немој да мазиш куче, немој да гацаш у барама! Знаш ли ти колико кошта прашак, струја и веш машина није баш нова. Буди миран, мама је нервозна, ћути јебем ти мајку оћу да спавам радио сам трећу. Дакле, мораш да будеш кип. Ако ти родитељи имају неостварене снове у нечему, немој да се изненадиш што ћеш се обрети у неком КУД-у да играш у опанцима јербо је татко игро некад. Ако ујутру осване тениски рекет, мама воли Ђоковића и сматра да си ти таленат који ће као он да постане успешан а она да буде још успешнија. Можда осванеш у карате кимону јербо се ту најлакше скупљају медаље и самим тим поводи за кафу, ракију и хвалисање комшилуку и родбини. У школи морају да пљуште петице. Идеално би било да свираш клавир, виолину јербо је то ондак све на нивоу престижа. Ако те баба чува знај да ћеш носити џепер у сред лете да се не преладиш. Пусти бака да се играш а ти трчиш у џемперу и мокар си од зноја. Мама дође и навошти ти гузицу јер си ознојен и трчао си а слабашног си здравља. А заправо је све крива баба, ал шта се ту може.

Ајде сад мало да се премота то рано детињство. Стасаваш у човека, прве бубуљице пупе по кожи, глас мутира а очи шарају по женскињама. Ако твоји сазнају да си нашао девојку упамти да одма ступа у акцију БИФ служба - Бабе и фамилија... То је најјача инфо служба, БИА им није ни до каишчића на пироћанима. Одма се то зна ко су јој баба и деда, каква јој је мајка и наравно, тој девојчици обавезно неко у фамилији има неку ману која ће оспорити твоје забављање са њом. - Знам ја њеног ујака, он је био баксуз! Баба Миладинка констатира тренутну анализу података. Тетка се надовезује да је њена мајка била ветропир у младости. - Ха, ха, ћале јој се швалерисао са оном Радојком из оног села- Надовезује се деда Милан. У свој тој гунгули ти си ту само колетерална штета. Хтео си само да пољубиш девојку, да евентуално истражиш рељеф али БИФ је донео одлуку да то није добро за тебе. Пошто ниси у могућности да имаш девојку, ти се латиш интернета и порно сајтова. Ако те наватају, останеш без компа и добијеш батине. Пошто си млад, зелен, у тој гужви критика предложиш да будеш евнух јер који ће ти красни курац кад ти други одлучује ђе да га туриш? Али БИФ се одма ту умеша јер куку наопако ђе да њихов наследник нема ону ствар. Ајд сад нема војске, нема испраћаја ал' да нема курац то је горе него да има равне табане и ко некад да га одбију за ЈНА. Схваташ да ти од старта намећу жену за цео живот наспрам њихових схватања јер су и они то прошли. Глупо је да се ти сад ту противиш традицији и сумњаш у анализе БИФ-а...

Школовање је дошло, једва си се изборио да те пусте у други град. Морао си да лобираш подршку више него Тачи за Француску. Ма био си ко напредњак који скупља капиларне гласове. Седиш са цимером у соби а наједном ти се мајка појави онако као случајно већ пети пут у месецу. Доноси хране, чисти по кући. Али она то ради да би упала и затекла те у дрогирању, педерисању или евентуално алкохолисању јер је чула свашта у комшилуку а и шушка се да си застранио. Заова звала стрину а стрина бабу, баба одма звала са фиксног ћерку а ћерка је твоја мајка па ти види који је то ланац информација. То што ти мајка чисти стан је заправо БИФ-ова инспекција да наће разне деликте од траве, прашка, игала и куртона. Ако прођеш инспекцију можеш да данеш два дана али никад се не зна...

Кад одеш из своје провинције и видиш другачије системе, људе, ћуди, културе и некултуре и почнеш да видиш другачије од зацртаних клишеа своје куће тек наступају проблеми...
Спреми се на највеће отпоре и оспоравања. Ти си вечито млад, зелен, неискусан и никад ниси у праву јер си млад, зелен, неискусан и никад нећеш бити у праву. Временом када постанеш родитељ у теби се та хипноза из младости активира и сам постанеш онај коме си се противио као син својих родитеља.

Свадба је била бучна, пуно било званица. Три ловца обарали јабуку. Трубачи свирали пре подне а после подне оркестар. Јесу скупи ал' вредело је. Ћебе вијори на мотци са заставом. БИФ надгледа дал' је све по протоколима варовања и веровања са свим аждахама и злодусима. Свадба мора да бидне бучна, уочљива да се бар о њој прича петнаестак дана. Ако не успе па који се курац жениш? Није битна жена твог живота нити ти као њен муж. Битно је да си се оженио по тајмингу БИФ-а јербо си уватио задњи воз. Битан је процес свадбе а не твоја љубав. Битан је тај ријалити о коме се прича и даје некаква важност. БИФ ће првих дана да прати да случајно не дође у госте прво нека удовица јербо је то баксузно или удовац. БИФ доведе неког што нема деце да одсече калем јер не ваља то да ради нико из куће. БИФ лечи пламеницу са притком и стакленом тегло, на врху.

Што се тиче политике и твог одрастања мораш да знаш да је то веома комликовано. Кад год се родио у Србији нећеш потрефити страну. Овде ти је некад народ био у краљевини па у комунизму, па у социјализму, па је ушао у демократију, па је сјебо демократију са комунистичко - националлистичким - социјалистичким демократама. Која конфузија, зар не? То је због прелетања политичара. Прво те уче да си Србенда а то је ненадјебљив народ јунака попут Турског вазала Марка Краљевића који је ваздан наш. Ми смо изгубили бој на Косову али смо победили. Шта, није ти јасно? Па ником није јасно вековима ал' шташ'... Кад смо победили на Косову Труке онда смо били под њима вековима. Волимо ту и тамо да кокнемо своје краљеве, вождове, књазове. Од те историје једино што је остало то да пијемо киселу воду Књаз Милош и да једемо Карађорђеву шницлу. Када нам се десио комунизам ми смо се одма из пријатеља претворили у другове. Одрекли смо се Бога, традиције и прошлости. У име НОР-а побисли смо домаћине, интелектуалце и све оне који су нам сметали у тој црвеног Југославији. Живели смо ко бубрег у лоју. Носили шатефету и неговали братство и јединство а онда кад је Тито умро па још коју годину порокали смо се и поклали ко звери. Тада смо прихватили новог Тита званог Слоба. Тада смо добили вишестраначке изборе. Коначно смо имали избора али избор и није био неки. Деценију смо се јебавали са социјалистима. Десила се револуција и демократија са којом нисмо имали појма шта да радимо. Коначно смо се вратили диктатури и пригрлили верзију Тита 2,1 турбо Александра Вучића. Сада смо поново небески народ који је изгубио на Косову али смо победили. Заправо смо сад изгубили Косово али оно је и даље наше. Много нам је лакше у диктатури јер нисмо ми научили да живимо својом главом. Ми смо народ програмиран за вођу и његово обожавање. Волимо да се рвемо са заверама, унутрашњим и спољним непријатељима.

Ако се родиш у Србији и Бог те одреди да будеш Србин, преклињи га да не будеш добротворац свом народу јер највероватније ће да те рокну секиром или из снајпера па ће после на сахрани масовно да те жале. Никако немој да пристанеш да будеш просветитељ јер ће ти на крају направити споменик ко мученом патријарху Павлу и причати о теби да си подржавао злочине. Немој да будеш ни научник који ће донети лек против свих болести, знај да ће те прогласити шарлатаном и преварантом.

Душа која се усели у тело Србина је страдална душа. Она ће наићи на пакао искушења. Тежак је живот душе у Србину јер то је свет који се потпуно пореметио. То су номади који су вазда негде ишли и били своји а онда су се заглавили на Баклану и докони поједоше сами себе јер им је досадно. Можда ће ти бити лакше ако ти наведем пример једног зезања које гласи: '' У нашем селу више нема људождера, синоћ смо задњег појели ''...Е такви смо ти ми сада. Мислим да ти је јасно што сам почео ову причи онако. Прескочио сам пуно тога. Мало сам се и нашалио јер било би досадно да ти причам озбиљно. Тешко је описати наш карактер, нашу ћуд и нарав. То је ипак посао за тимски рад стручњака.

Ако стојиш у реду код Бога за рођење у Србији, нешто си дебело засро па идеш на одслужење казне. Ја ти ово велим о Србима јер сам Србин па знам како је. Не знам Хрвате, Босанце и остале, вероватно и они имају сличну причу јер ипак смо ми били Југословени. Сви смо јели ту покварену паштету братства и јединства па смо данас овакви... Ајд' па тако...