Оће ли бити тог рата?

Насловнице режимских таблоида поново упумпавају народу хаос, страх и конфузију. Сличне насловнице биле су и за  фамозне државне ударе... Питам се у каквој држави живим? Погледајте Курир. '' Ово је увод у рат'', '' Луна ће се убити '', '' Продавали коришћене кондоме '', '' Тито је био фантастичан ''. Ало наставља са сличним насловима: '' Харадинај нам објавио рат '', '' Заев Србији отима Бујановац '', '' Дарко се на Аранђеловдан вратио у живот ''... А доајен глупости Информер: '' Шиптари хоће рат '', '' Како је тајкун отео државу '', '' Забранити пушење у колима ''...

Курир каже да је ово увод у рат а Информер да Шиптари хоће рат док Ало објављује да је Харадинај објавио рат. Па хоће ли бити тог рата или неће?

Кад одем до трафике и видим Информер, Курир, Ало и сличне таблоиде, имам неку аверзију па не желим ни да их пипнем колико ми се гаде. А када видим оне који купују то дође ми да им купим '' Треће око '' да комплетирају доживљај.

Немојте се изненадити ако сутра таблоиди објаве да је планета Земља равна плоча да ће то већ наредне године ући у уџбенике...

Цела Србија почива на ријалитију и то политичком. Главна звезда је Вучић а остали су ту наравно због драматургије, мада често видимо на медијима Вучићев монолог. Ту су и негативци - опозиција, ту су разне интриге, завере попут државних удара, ратова и епидемија свих врста. Али мислим да полако долази до засићења код народа. Полако опада ложење на турбо масне наслове. Заправо дефиниција данашњих медија је '' Велики наслови а приче мале ''...

Невероватно је колико дуго траје продавање магле народу. Не знам како не досаде више овакви наслови, сценарији и завере. Како се нико не запита шта се остварило до сада све што су објавили? Мени политички живот у Србији ненормално личи на оне Индијске серије где главну улогу игра једна особа која или је слепа, или непокретна али на крају чудесно оздрави и живи у изобиљу јербо је правда победила. До душе, мени је и комедија цео Вучићев ријалити јер видим колико ту треба воље да глумиш типа који се најме брине о демократији, миру, стабилности. Не знам, не бих могао да сваки дан причам о нечему у шта сам не верујем.

Смешно је очекивати да на Косову буде све суперишка док Дачић провицира Шиптаре својом куловском политиком. До душе, већ је побрао неке поене у народу. Поени су битни а то што због њих имају проблеме Срби на Косову па боже мој... Исти случај је и сам Вучић. Он води човек кампању у Србији непрестано. Његови гласачи су маса људи која се ложи на то да ако Вучић спадне са власти одма ће рат да буде. Вучићева кампања у Србији пуно кошта народ на Косову. А искрено речено ја мислим да су сви уморни више од ратова. Али камапња је неуморна и хорде наложених идиота.

Да ли ће икада разум превладати на овим просторима? Не знам ни сам али се трудим колико могу да у помогнем. Коме је до рата? Коме је до копања гробова? Коме је до пуцања више? Мени је стало до тога да имам посао, да могу себи приуштити неке ствари везане за живот, хоби, професију. Чезнем да путујем, да се опустим ко човек. Који бре рат више аман људи?

Мислим да је крајње време да разум узме мотке у руке и све ове што би да ратују добро излупетају по леђима док се не опамете. Ако неће да се опамете да се позатварају ради општег добра и мира...  Једина стабилност на Балкану је да се сва ова мутирана комунистичко - националистичка говна похапсе како би нормалан народ дануо душом...