Шта то беше Србија?
Само што се најавио, хтео и објавио рат на Косову у таблоидима, крв се пролила у сред Србије, тачније у Крушевцу. Батинаши, мафијаши разбили су палицом Борку Стефановићу главу. Човек је пао у несвест, они су га шутали у главу. Још двојици његових сарадника су нанели телесне повреде, једном су избили зубе.
Није нормално да један председник државе као што је Александар Вучић у својим обраћањима дели народ на патриоте који воле његову политику и на непријатеље државе - опозицију. Непрестано ложење чланства да су Ђилас, Јеремић, Јанковић, Стефановић, Обрадовић непријатељи, издајници ове земље доводи до тога да ти људи буду мета разним будалама који могу да им разбију главе јер ето осећају се патриЈотски. Није то ништа нормално у очима нормалних људи али знам сијасет оних који су ликовали и благосиљали крваву палицу која је махала над Борковом главом. Та палица што је окрвавила Боркову главу вија над свима нама који се противимо режиму. Сви смо означени као државни непријатељи од стране председника Србије, председника свих грађана а заправо председника СНС-а који је на положају председника Србије.
Лично сваки дан осетим како ме ко гледа кад прођем улицом јер сам непријатељ страначким злоупотребама, јер сам онај који упире прстом у лоше работе власти, јер сам онај који примети и не преза да јавно каже да то није добро. Е то је Вучић одмах сврстао у непријатеље државе. Био сам критичар и жутима али нико није претио, нико није утеривао страх. И демократама због тога скидам капу јер су имали манире за разлику од данашњих битанги који не умеју да одговоре на питање већ одмах почињу да вређају, подмећу и ударају на личном нивоу што је карактеристика за неотесане будале.
Не можемо дозволити простаке да одлучују о култури, не можемо дозволити да неукуси одлучују о укусима. Не смемо дозволити да преовлада лоше које би да обуче одело доброг. Не смемо извртати чињенице у своју корист јер онда стварамо систем криминала, аморала, безакоња. Због тога све време указујем на лоше, не само због мене, већ због свих нас који живимо. Лично не желим живот у таквом накарадном систему и са пуним правом се борим против тога и да је среће раме уз раме бих имао људе који исто мисле. Овако вазда сам будала, лудак, нерадник, свирач курцу, баксуз... Мени не ваља ни једна власт. То је једини одговор оних које критикујем. Мени не ваља свака власт која исто ради као свака лоша власт. А када би боље анализирали сваку власт која је била у Косјерићу, схватили би да се заправо врзмају увек једни те исти људи. Због тога нам је константно лоше јер не мењамо лоше људе, бирамо партије које нуде једне те исте од мандата до мандата...
Због тога нам се дешавају насиља и угрожава слобода, и право на другачије мишљење. Ако немамо слободу мишљења а ко смо ми заправо? А какво смо ми друштво постали?
Највећи проблем Србије је што и даље живи по доктринама комунизма. Само једно мишљење, оно одозго из врха и ништа више. И даље бауљамо по рушевинама пропалих диктатура које се прилагођавају новим временима. Народ и даље не схвата да је тај комунизам коштао генерације и генерације људи који и данас дању испаштају тај накарадни систем удбаша. Сада уместо удбаша користе се киминалци који раде услуге за власт а они заузврат имају одређене привилегије недодирљивости закона. И тај зачарани круг доводи до кршења основних људских права.
Ако си против пребићемо те, ако си против сјебаћемо те, ако си против остаћеш без посла, остаће ти без посла жена, син, ћерка итд. Ако је то нормално друштво у којем живимо онда заиста свако нормалан треба да спакује кофере и оде из ове државе.
Највећу одговорност што се дешавају овакве ствари попут разбијања главе Борка Стефановића, пребијања многих других опозиционара је Александра Вучића који лично ложи ту врсту људи која је ограничена ко тераса. Он се не скида са ТВ екрана. Па су ту и таблоиди који на безочан начин пиканирају људе који се противе режиму Вучића. Заиста смо постали држава лудака, насилника и битанги. Немам другачије објашњење јер се непрестано дешавају лоше ствари.
Или да се пакујемо и идемо из Србије или ако је већ тлико волимо да се изборимо за демократију, културу, вредности, законе и слободу. Не постоји трећа опција... Када ћемо то схватити заиста не знам. Можда оног дана када све нас који критикујео лоше више не сврставате у издајнике, олоше и непријатеље...
Није нормално да један председник државе као што је Александар Вучић у својим обраћањима дели народ на патриоте који воле његову политику и на непријатеље државе - опозицију. Непрестано ложење чланства да су Ђилас, Јеремић, Јанковић, Стефановић, Обрадовић непријатељи, издајници ове земље доводи до тога да ти људи буду мета разним будалама који могу да им разбију главе јер ето осећају се патриЈотски. Није то ништа нормално у очима нормалних људи али знам сијасет оних који су ликовали и благосиљали крваву палицу која је махала над Борковом главом. Та палица што је окрвавила Боркову главу вија над свима нама који се противимо режиму. Сви смо означени као државни непријатељи од стране председника Србије, председника свих грађана а заправо председника СНС-а који је на положају председника Србије.
Лично сваки дан осетим како ме ко гледа кад прођем улицом јер сам непријатељ страначким злоупотребама, јер сам онај који упире прстом у лоше работе власти, јер сам онај који примети и не преза да јавно каже да то није добро. Е то је Вучић одмах сврстао у непријатеље државе. Био сам критичар и жутима али нико није претио, нико није утеривао страх. И демократама због тога скидам капу јер су имали манире за разлику од данашњих битанги који не умеју да одговоре на питање већ одмах почињу да вређају, подмећу и ударају на личном нивоу што је карактеристика за неотесане будале.
Не можемо дозволити простаке да одлучују о култури, не можемо дозволити да неукуси одлучују о укусима. Не смемо дозволити да преовлада лоше које би да обуче одело доброг. Не смемо извртати чињенице у своју корист јер онда стварамо систем криминала, аморала, безакоња. Због тога све време указујем на лоше, не само због мене, већ због свих нас који живимо. Лично не желим живот у таквом накарадном систему и са пуним правом се борим против тога и да је среће раме уз раме бих имао људе који исто мисле. Овако вазда сам будала, лудак, нерадник, свирач курцу, баксуз... Мени не ваља ни једна власт. То је једини одговор оних које критикујем. Мени не ваља свака власт која исто ради као свака лоша власт. А када би боље анализирали сваку власт која је била у Косјерићу, схватили би да се заправо врзмају увек једни те исти људи. Због тога нам је константно лоше јер не мењамо лоше људе, бирамо партије које нуде једне те исте од мандата до мандата...
Због тога нам се дешавају насиља и угрожава слобода, и право на другачије мишљење. Ако немамо слободу мишљења а ко смо ми заправо? А какво смо ми друштво постали?
Највећи проблем Србије је што и даље живи по доктринама комунизма. Само једно мишљење, оно одозго из врха и ништа више. И даље бауљамо по рушевинама пропалих диктатура које се прилагођавају новим временима. Народ и даље не схвата да је тај комунизам коштао генерације и генерације људи који и данас дању испаштају тај накарадни систем удбаша. Сада уместо удбаша користе се киминалци који раде услуге за власт а они заузврат имају одређене привилегије недодирљивости закона. И тај зачарани круг доводи до кршења основних људских права.
Ако си против пребићемо те, ако си против сјебаћемо те, ако си против остаћеш без посла, остаће ти без посла жена, син, ћерка итд. Ако је то нормално друштво у којем живимо онда заиста свако нормалан треба да спакује кофере и оде из ове државе.
Највећу одговорност што се дешавају овакве ствари попут разбијања главе Борка Стефановића, пребијања многих других опозиционара је Александра Вучића који лично ложи ту врсту људи која је ограничена ко тераса. Он се не скида са ТВ екрана. Па су ту и таблоиди који на безочан начин пиканирају људе који се противе режиму Вучића. Заиста смо постали држава лудака, насилника и битанги. Немам другачије објашњење јер се непрестано дешавају лоше ствари.
Или да се пакујемо и идемо из Србије или ако је већ тлико волимо да се изборимо за демократију, културу, вредности, законе и слободу. Не постоји трећа опција... Када ћемо то схватити заиста не знам. Можда оног дана када све нас који критикујео лоше више не сврставате у издајнике, олоше и непријатеље...